Лисабонско подвлачење црте

Од нашег специјалног извештача
Лисабон, 10. септембра – Вишедеценијска пракса да о нашој фудбалској репрезентативној судбини одлучују математички прорачуни и неозбиљне калкулације типа "да ли ће нам неки резултат ривала одговарати или не" кулминирала је после новог неуспеха изабраника српског селектора Хавијера Клементеа у дуелу против селекције Финске. Тако је после бриселског пораза и ремија на стадиону Црвене звезде против тима Роја Хоџсона велики посао одрађен на почетку квалификација за одлазак на европски шампионат у Аустрији и Швајцарској бачен под ноге.

Захваљујући склоности да унапред развијамо заставе, слушамо победничке фанфаре и себе проглашавамо јачим него што то заправо јесмо доспели смо у ситуацију да у лисабонском мечу тражимо излаз из резултатског играчког кошмара против, по многима, најреспектабилнијег тима у нашој групи, репрезентације Португалије.

Докле више хоћу-нећу

У озбиљној анализи тренутног стања тима селектора Хавијера Клементеа фудбалски познаваоци лако и с правом проналазе велики број оптужујућих чињеница због игре, композиције тима и комфора који су неки играчи себи приуштили у практично одлучујућим квалификационим мечевима.

Приказана игра против Белгије и Финске није довољна ни да се гради илузија о могућности да се поправи форма и изађе из кризе у коју смо запали после високо подигнутих глава наших репрезентативаца на почетку квалификационог циклуса.

Изгубљено је превише бодова, но стални пратилац на нашим вечито трауматичним квалификационим путешествијима мисао "да нада последња умире", и овога пута је уочи дуела са Португалијом (прекосутра, 22 часова) спакована у торбе Клементеових изабраника. Шта од такве пословне филозофија може да испадне уколико наш тим не пронађе начин да се извуче из очите летаргије, индиспонираности и одбаци скромни фудбалски репертоар?

Иако сада многи окрећу причу у правцу објашњења да је овај тим тек формиран, неискусан и млад, он је пре неколико месеци показивао потпуно друго лице. Тада смо величали нову физиономију у игри "црвених", добру победничку атмосферу и очите напоре да се победи бољи од себе, што је, на жалост, изостало на последњим мечевима.

Где се изгубио победнички дух

Клементеово инсистирање на практичности и рационалном понашању српских репрезентативаца било је јасно и неумољиво, но инсистирање на резултату као врховном господару спортских достигнућа као да се временом губило, препуштајући примат нашем пословичном компликовању у игри и комбиновању ван терена.

Ако је Клементе у старту поставио и оформио добру структуру тима, микс искусних и веома талентованих играча, онда се на том концепту мора бескомпромисно истрајавати.

Уосталом, Клементеова реченица у предвечерје меча са Финском, која је у јавности прошла готово не запажено заправо је решење ове енигматске ситуације пред којом се нашао наш репрезентативни тим. Она се, да парафразирамо баскијског стручњака, односи на наше схватање посла да данас хоћу, сутра нећу, што је Клементе поновио са истим интензитетом неколико пута. То заправо одсликава стање духа наше репрезентативне селекције.

Тако се, дабоме, не може даље од сопственог дворишта, а камоли међу озбиљан фудбалски свет. На фону Клементеове тачне дијагнозе о нашем опуштеном прилазу обавезама јесте и запажање првог човека националног фудбалског савеза Звездана Терзића, који је нашу вечиту поштапалицу о недостатку среће сместио на право место.

Нама је потребно знање, а не срећа што је опора истина садашњег репрезентативног тренутка, готово је урликнуо Терзић у микрофон репортера националне телевизије.

Алиби као стална навика

Неколико новинарских шлајфни с лакоћом се може потрошити на описе онога што наши играчи нису учинили у мечевима са Белгијом и Финском, но како смо овај резултатски цунами сами довели у своју кућу, сада је још израженија недоумица шта можемо учинити у лисабонској ноћи.

Квалификациона књига није до краја затворена, још смо далеко од епилога, пуно бодова је на располагању али се до њих не може на начин који је презентован против Белгије и Финске. На тим утакмицама избегли смо сваку врсту одговорности према напорима да се репрезентативни фудбал реафирмише и тако покрене комплетан замајац у новој етапи развоја најпопуларнијег спорта код нас.

У Лисабону зато немамо право на такву врсту луксуза, зихераштва, иако су Португалци тим са много фудбалских величина и врхунских остварења. Ни њихов европски коридор ка Аустрији и Швајцарској не иде онака како је замислио бразилски стручњак Фелипе Сколари.

Приметне осцилације у игри, изражени егоцентризам појединих фудбалских звезда, пре свих Кристијана Роналда, Нуна Гомеса, Кварезме и осталих остављају довољно простора да се упорном и агресивном игром јужњачки темперамент и неоспорни фудбалски квалитети сведу у границе које се могу контролисати. То су момци пољског селектора Леа Бенхакера успели да ураде.

Португалија јесте фаворит, али комлетан стручни штаб наше репрезентације мора учинити напор да тиму врати самопоуздање и покуша да га извуче из резултатске депресије. То неће бити лако, с обзиром на прилично збуњујућа оправдања наших репрезентативаца после дуела са Белгијом и Финском.

Наш је доспео у кризу игре у тренуцима када је морао да се мотивише до крајњих спортских могућности. Та врста спортске културе, коју наши репрезентативци свих селекција годинама одбацују поново их је вратила на терен опште сумње у њихове могућности.

У кључним тренуцима понашамо се и сувише комотно, неодговорно, али су упорни у истрајавању да су они најмање криви за такво стање. Као што смо олако себе већ видели у Аустрији и Швајцарској тако данас сумњичаво вртимо главе и само констатујемо како смо себи највећи непријатељи.

Биће времена да се о потенцијалу новоформираног националног тима и потезима селектора Клементеа озбиљно разговара, али оно што онеспокојава после губитка планираних шест бодова из дуела са отписаним Белгијанцима и до грла закопчаним Финцима јесу објашњења репрезентативаца без критичког става према игри која је била на паланачком нивоу.

У Бриселу смо имали лош дан, листом су тврдили играчи, против Финске нисмо могли да играмо јер је противник направио бункер. Готово комично звуче овакве врсте изјава и оне додатно појачавају сумњу у решеност Клементеових изабраника да поправе садржај игре и испоштују све важеће законитости савременог фудбала.

Шта у супротном фудбалска јавност може да очекује против изабраника Фелипеа Сколарија на стадиону лисабонског Спортинга.

У фудбалу, као и сваком озбиљном послу, одавно не можете да бирате дан када ћете играти и радити, или да противника приволите да игра по мери ваших опредељења. То знају и фудбалски почетници, а ми смо, ето, доспели да у распону таквих банализовања фудбалске игре, покривамо оно што на терену није рационално, практично и у резултатском смислу сврсисходно.

Како против Португалије

Импровизације је било напретек у Бриселу и Београду. Две суморне репрезентативне вечери показале су неспремност да се персонални проблеми, изостанак неколико стандардних играча и недовољна опорављеност Жигића превазиђу на начин како то чине озбиљни тимови.

Тражење алибија да смо покушавали да стрпљивом игром пробијемо бедем испред финског голмана, не подразумева да се осамдесет и више минута акције одвијају брзином корњаче. Без агресије брзих и правовремених додавања, и са лако дешифрованом добром намером Клементеа да се преко бочних делова терена доспе у позицију стварања гол-шанси, све се сводило на обични фудбалски шаблон.

Крајње забрињавајуће делује чињеница да наш тим у средњем реду нема креатора акција, играча који са једним потезом и луцидним решењем може да промени ток утакмице. Све лопте упућене од наших играча средине терена лако су читљиве.

Ако смо раније "умирали у фудбалској лепоти", што нас је често коштало озбиљних фудбалских остварења, онда данас и сувише рационализујемо игру и све усмеравамо на могућности појединца од кога се очекује разрешење компликованих ситуација. Најчешће је то до сада био Жигић, али он је већ дуго повређен и ван озбиљне такмичарске игре. У том смислу морају се тражити друга решења у којима ће доминантан бити колективан приступ игри. Само тако против Португалије имамо неку шансу.

Репрезентација Србије стигла је у Португалију са теретом великих промашаја на леђима. Уколико ово није довољан мотив да се у Лисабону поштеном и одговорном игром оствари добар резултат и поврати вера у могућности тима, логичан епилог биће да ћемо дуеле не европском првенству посматрати мирни и равнодушни, уживајући у игри других ривала.

Лисабон ће дати одговор да ли смо дефинитивно подвукли црту испод она два места која воде у европско крем фудбалско друштво, или ћемо се наћи испод линије која нас поново оставља на периферији озбиљних фудбалских збивања и достигнућа.

--------------------------------------------------------------------------

Изгубљен дух с почетка квалификација

Од нашег специјалног извештача
Лисабон, 10. септембра – Фудбалска репрезентација Србије је после пријатног лета авионом Јат ервејза од три и по часа стигла у Лисабон чврсто уверена да против Португалије, која је фаворит, може да анулира бодови заостатак, нарочито изражен због два резултатска неуспеха, против Белгије у Бриселу (3:2) и Финске у Београду (0:0). На лисабонском аеродрому наше репрезентативце и руководство су дочекали веома темпераментни новинари чије је интересовање очигледно било усмерено на нову аквизицију Порта Милана Степанова.

Он је истакао да Србија није дошла у Лисабон да се брани, наглашавајући како је нападачки приступ донео Пољацима добар резузлтат у Португалији пре три дана (2:2). Домаће новинаре је такође занимало и мишљење високог Николе Жигића, његово здравствено стање, али је наш центарфор више дипломатски него директно одговарао на њихова прилично стереотипна питања.

Одмах по доласку у Португалију, где је температура веома висока (око 30 степени) а влажност огромна, наша експедиција се упутила у хотел где ће на новом брифингу са селектором Хавијером Клементеом искористити наредне сате да још једном анализира игру португалског тима. Дејан Станковић, један од наших најискуснијих играча, предводник генерације, обећава да ће тим деловати много боље него на претходним утакмицама, али није склон да одређеније и јасније презентира начин на који би се наши супротставили изврсним појединцима у тиму Фелипеа Сколарија.

– Не желим да дајем стереотипне изјаве. Понављам оно што је у савременом фудбалу постало уобичајено, да без колективног, рационалног и до краја одговорног посла не можете да очекујете повољан исход. Гурнули смо себе у математичку комбинаторику. Сада то није једноставна позиција, али верујем да, уколико вратимо дух с почетка квалификација, можемо у Лисабону да остваримо повољан резултат, – рекао је капитен наше репрезентације.