За кога је Крим руски

Не деле у Србији сви став владе према украјинској кризи. Поједине ванпарламентарне странке и невладине организације сматрају да Србија не би требало да се сасвим децидирано изјашњава о статусу Крима или би пак требало да призна право Русије на Крим.

За Српску радикалну странку и Двери више нема сумње да је Крим саставни део Русије, а у Демократској странци Србије поручују да Београд треба да се задржи на уопштеној формулацији да подржавамо територијални интегритет Украјине, без навођења Крима.

Из државног врха Србије, а пре свега од самог премијера Александра Вучића, у последње време више пута су стизале изјаве из којих недвосмислено произилази да Србија подржава територијални интегритет и суверенитет Украјине, а како је наглашавано, то укључује и Крим као саставни део ове земље.

Потпредседник Демократске странке Србије Слободан Самарџић каже да би требало проучити случај Крима као посебан случај, јер Крим има пуно посебности пошто је дошло до велике кризе у Украјини.

„На Украјину би се могло применити мишљење Бадентерове комисије за Југославију, по коме је дошло до растакања једне земље. То је сада случај са Украјином. У том процесу растакања се издвојио Крим, као што су се некада издвојиле Словенија и Хрватска из СФРЈ. У Украјини се ствара нека нова реалност”, оцењује Самарџић и додаје да је одлука Крима демократска, јер су референдумом прогласили одвајање од Украјине и припајање Русији.

Према његовим речима, Србија је у тешкој ситуацији, јер са западним факторима „има игру око Косова”, а Београд, како каже, прихвата њихове ултиматуме који иду ка независном Косову, потписују се документа која воде ка томе.

„А кад је исти такав случај негде другде, онда кажете да није исти. Запад је увео европским релацијама логику и закон голе силе. Није вредно у том контексту расправљати да ли је Крим отцепљен или није”, објашњава Самарџић који сматра и недипломатским то што наш државни врх потенцира да поштујући територијални интегритет Украјине то обухвата и Крим.  

„Уопште нема потребе да се помиње Крим. Може да се каже да признајемо територијални интегритет Украјине, па нека они мисле шта ми мислимо под тиме. Као што и они кажу, поштујемо територијални интегритет Србије, а мисле без Косова, али то не кажу”, каже Самарџић.

Заменик председника Српске радикалне странке Немања Шаровић каже да не можемо да тражимо да Русија поштује наш територијални интегритет и суверенитет, а да ми не поштујемо њен.   

„Крим је дуго био део Русије. И код нас су комунисти успостављали административне границе онако како су хтели, а касније је Запад те границе признао као границе држава. Косово је одувек било саставни део Србије и паралела са Кримом не може да се повлачи на нашу штету. То су потпуно другачије ствари”, категоричан је Шаровић и додаје да чак ни признањем Београда да је Крим део Русије, Запад не би могао да нам уради ништа што већ није урадио. 

Невладина организација „Српски код” чији је оснивач Млађан Ђорђевић, саветник за дијаспору бившег председника Србије Бориса Тадића, којих ових дана борави на Криму, саопштила је да је Ђорђевић на састанцима са водећим људима Крима подржао демократско опредељење народа те области за присаједињење Руској Федерацији, те да је „Ђорђевић нагласио да је немогуће повлачити било какве паралеле између Крима и Косова, будући да је у случају Крима реч о потпуно демократским процесима, док је Косово већ више од 15 година окупирано – нелегално и нелегитимно”.

Шеф српске делегације у парламентарној скупштини ОДКБ-а (Организација за колективну безбедност и сарадњу) и члан скупштинске Групе пријатељства са Русијом Милован Дрецун каже да само политички мешетари и геополитички неписмени људи могу да доведу у сумњу позицију Србије о питању украјинске кризе.

„Ситуација је апсолутно једноставна. Србија очекује од свих земаља да признају њен територијални интегритет укључујући КиМ. Ако од других очекује такав став, онда и сама мора да га има о питању Украјине. У противном, са другачијим ставом не би било ни моралног ни било ког другог оправдања да Србија очекује да други поштују њен територијални интегритет”, категоричан је Дрецун.

Он истиче и да се из Русије Србији никада неће поставити питање да ли подржава њен територијални интегритет који сада укључује и Крим.

„Руси разумеју нашу позицију, њима је јасно да због Косова не можемо другачије да се понашамо. Ту нема места никаквим спекулацијама. Русија је озбиљна држава, њена дипломатија је изузетно реална и ни у сну не можемо да очекујемо да нам било ко постави такво питање”, истиче Дрецун, а то што са Запада инсистирају да говорећи о територијалном интегритету Украјине нагласимо да то подразумева и Крим, Дрецун објашњава различитим приступом дипломатији.

„Русима је јасно да када кажемо да подржавамо територијални интегритет Украјине то свакако укључује и Крим. Јасно им је да не можемо и кад бисмо хтели да се другачије понашамо због Косова. Западу је такође јасно да ми због Косова морамо да имамо такав став”, објашњава Дрецун.