Одбројавање коалицији

Специјално за "Политику"
Берлин, 10. септембра - Данашњи "Велт" објавио је фотографију на којој се, насмејани у кабриолету, виде Ангела Меркел, председница владајуће Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), и Гвидо Вестервеле, шеф опозиционе либералне партије (ФДП). Иако снимљена негде раније, фотографија је још један од знакова, који се последњих дана згушњавају, о програмираном приближавању некадашњих партнера, тренутно политичких противника, који су владали земљом од 1982. до 1998. године.

Велика коалиција, изнуђени савез традиционалних ривала, конзервативаца и социјалдемократа је тек на половини свог мандата, али све указује да би то могао да буде, ако уопште издржи још две године, и последњи. У сваком случају, већ се мисли на "дан после", а неки медији констатују да је "флертом" Ангеле Меркел са либералима изборна кампања већ почела.

Сама Меркелова се очигледно чува директних конфронтација и иритација са садашњим коалиционим партнерима, али је режисерски поделила улоге за репризу - обнављање старог савезништва - као премијеру. У том откривању прошлости као будућности, сетила се и свог "политичког оца" (била је његова министарка у два мандата док се влада још налазила у Бону), готово одбаченог Хелмута Кола: човек који се налазио на челу Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) четврт века, шеснаест година је владао ортачки са либералима.

Као симбол тих "добрих времена", Кол је демонстративно позван на разговор у берлинску партијску централу где му је, уместо председнице, саговорник и домаћин био генерални секретар партије Роналд Пофала. Циљ је, међутим, постигнут: узнемиреној партијској бази, у којој расте уверење да њихова партија у великој коалицији све више губи свој профил и идентитет, шаље се порука да изнуђени "брак" са, програмски и традиционално, љутим противницима није судбина.

У све уочљивијем заокрету конзервативаца, не користе се само симболи, иако су они у политици веома говорљиви. Јучерашњи "Велт ам зонтаг" је обелоданио да су се, пре неки дан, у потаји, среле политичке репрезентације две странке, које су предводили "генерали", већ споменути Роналд Пофала (ЦДУ) и његов колега из ФДП, генерални секретар либерала Дирк Нибел.

И у једној и у другој странци су потврдили да је тај састанак заиста одржан и да је он, практично, почетак читаве серије разговора у којима две партије треба најпре да направе "инвентар" и прецизирају у чему се слажу, а око чега (још) нема сагласности. Страначки прваци признају да су се њихови контакти од кад је велика коалиција на власти "истањили", али и да везе никад нису прекидане.

Ситуација са социјалдемократима, кад је реч о анкетама, још је гора. И док код конзервативаца постоји бар један охрабрујући парадокс - партији акције падају, а њеном лидеру, Меркеловој, стреловито расту - код социјалдемократа лоше се котирају и партија и њен председник Курт Бек. Њега би, према најновијим истраживањима, и у самој партији прескочили као кандидата за канцелара, у корист (далеко) популарнијег шефа дипломатије Франка Валтера Штајнмајера, што се никад није дешавало. Шеф партије је увек имао првенство.

Маневарски простор социјалдемократима у стварању потенцијалних коалиција је сужен и, практично, усмерен само на зелене, пошто су анимозитети и личне нетрпељивости према левици, коју предводи бивши председник Социјалдемократске партије, човек коме расту акције, Оскар Лафонтен, велики и чини се, бар за сада, непремостиви. Да тога није било, социјалдемократи су били у прилици да и после минулих избора обезбеде, заједно са зеленима и левицом, већину у парламенту и избегну деобу власти са конзервативцима.

Нова левица, настала уједињењем источнонемачких социјалиста и такозване алтернативне листе Рад и социјална правда, коју су чинили бивши чланови СПД-а и синдикални активисти, незадовољни Шредеровом политиком, има снажно упориште на тлу бивше Немачке Демократске Републике.

Очигледно не без разлога: према истраживању које је прављено за часопис "Супер илу", чији резултати су управо обелодањени, огромна већина (64 одсто анкетираних) источних Немаца гледа, готово две деценије после њеног гашења, са наглашеним симпатијама према бившем НДР-у, иако већина њих не жели повратак у социјализам. Само 17 одсто анкетираних изјавило је да их за бившу државу вежу негативна сећања.