Европи је тесно

Европској унији је тесно. Једва неколико година после проширења са десет земаља пристиглих углавном с оне стране некадашње "гвоздене завесе", а потом и Бугарском и Румунијом, политичка породица са Старог континента шири руке ка новим просторима. Реч је о амбициозном програму са звучним називом – Европска добросуседска политика (ЕДП) – створеном 2004. са циљем да се под утицај Уније подведу државе из најнепосреднијег комшилука. Тачније, са простора бившег Совјетског Савеза, Блиског истока и северне Африке.

Пројекат ЕДП-а у основи за циљ има окруживање Европе "пријатељским" државама у циљу јачања безбедности Уније. Не ради се, дакле, о још једном проширењу сада већ двадесетседмочлане групације, мада су амбиције и те како велике. Уосталом, о томе најбоље сведочи списак потенцијалних "добрих суседа": Белорусија, Украјина, Молдавија, Грузија, Јерменија, Азербејџан, Алжир, Египат, Израел, Јордан, Либан, Либија, Мароко, Палестина, Сирија и Тунис. Позив на добросуседство упућен је својевремено и Русији. Надлежни у Москви су одлучили да ипак – остану по страни.

Извоз револуција

Шта је изазвало подозрење Москве? Пре свега, већ и летимичан поглед на мапу ЕДП-а јасно показује да се ради о покушају Европљана да око Старог континента створе круг држава на које ће моћи да утичу у сваком, посебно економском, погледу, а у складу са сопственим потребама. Ово се, наравно, коси са руском визијом о повратку њеног утицаја на просторе који су важили за јаке партнере некадашњег Совјетског Савеза. У том смислу и у Москви су одавно засукали рукаве у потрази за новим-старим купцима гаса, нафте, оружја и ко зна чега све још...

За Русију је спорна и политичка компонента стварања једног оваквог савеза. Наиме, како стоји у документима ЕДП-а, циљ пројекта је "давање подршке демократским променама унутар држава чланица". Укратко, реч је о нескривеном мешању у унутрашње ствари суверених држава по угледу на тактику НАТО-а. У то име Брисел је Азербејџану већ проследио неких 100 милиона евра, док је у постсовјетску Грузију, током протеклих 15 година, уложена и читава милијарда. Како преносе руски медији, Европа је спремна да у пројекат ЕДП-а наредних седам година прелије најмање 15 милијарди евра.

Не чуди стога што у Москви сумњају да је реч о следећој фази "извоза револуција", биле оне "обојене" или не. Ово је посебно деликатно у ситуацији када на челу највеће државе на свету предстоји скора промена и када је јасно да на западу, а посебно у САД, чине све што је у њиховој могућности не би ли пореметили стабилност и константан економски и политички успон Русије и прилагодили га сопственим потребама.

"Међу Европљанима се уврежило схватање да је стабилност и безбедност партнерства немогуће постићи без демократизације земаља које се налазе у кругу интересовања ЕУ", каже Дмитриј Данилов, руски експерт за питања интеграција. "Финансирање демократских реформи од стране ЕУ поткрепљује се обећањима Брисела да ће за чланице ЕДП-а обезбедити привилеговане односе у сфери политике, енергетике, економије...", наглашава Данилов.

Све ово је већ виђено и не би било спорно да се иза идеје ЕДП-а не крије намера наметања европских стандарда и на просторима на којима они немају баш пуно оправдање. Ако је на Старом континенту, међу државама вековима испреплетеним међусобним утицајима то и могуће постићи без велике драме, тешко је веровати да би ефекат био сличан и на просторима (блискоисточним, на пример) на којима још увек букте јаки верски, етнички, па и међудржавни сукоби. А од чланица ЕДП-а се тражи управо да међусобне односе посматрају кроз јединствену, европску призму.

Пројекат са манама

Проблем је и у томе што Европа прокламовану демократичност није у пуној мери успела да обезбеди ни на сопственом тлу. У појединим великим европским градовима придошлице управо из поменутих "пријатељских" земаља све више се затварају у модерна гета. Домаћини верске и друге слободе тумаче према сопственим аршинима, не водећи рачуна о осећањима милиона оних који су овамо дошли бежећи од беде која их је пратила у домовини. Европска добросуседска политика је пројекат који свакако има своје оправдање. Бриселу преостаје тек да потенцијалне чланице убеди да је у све кренуо вођен најбољим намерама. Досадашња пракса показује, нажалост, да није увек било тако.

То је оно што брине и Москву која сматра да њен однос са ЕУ мора бити заснован на пуној равноправности и узајамном поштовању. "У оквиру програма ЕДП-а то је, међутим, искључено, пошто он подразумева прихватање од стране учесница норми и стандарда ЕУ, при чему све одлуке, такође, доносе искључиво Европљани", објашњава Данилов.