Борба са индустријом лажних вести

Јесте ли прочитали да је српска црква одобрила венчање леворуких парова? Пошто код нас нема много сатиричних сајтова, лако је било у овој вести назрети дух „Њуз нета”. Међутим, на енглеском говорном подручју постоји мноштво портала који измишљају вести и то не увек на забаван начин. Пошто је „Фејсбук” многима основни извор информисања, поједини корисници изразили су жељу да се измишљене приче на неки начин обележе. Компанија је одговорила тако што већ месец дана ставља ознаку „сатира”, засад у пробној фази само код неких наслова које корисници деле.

На америчким блоговима актуелно је питање „да ли смо толико глупи да ’Фејсбук’ мора да нам каже шта је сатира?” Када се погледају неки од примера „наседања”, јасно је да се не ради (само) о глупости, већ о својеврсном феномену.

Кинески лист „Пиплс дејли” пренео је „вест” са сатиричног портала „Онион” да је севернокорејски лидер Ким Џонг Ун проглашен за најсексепилнијег мушкарца на свету. Амерички републикански конгресмен поделио је на „Фејсбуку” текст из истог извора да се отвара „Абортусплекс”, клиника за прекид трудноће, са кафићима ресторанима и биоскопима. Угледни „Вашингтон пост” који је и сам насео на причу да Сара Пејлин, бивши потпредседнички кандидат, почиње да ради за „Ал Џазиру”, нада се да ће потез „Фејсбука”, иако на штету легитимне сатире, задати ударац сајтовима који намерно шире лажне вести да обману људе.

Лоша сатира је у последње време добар бизнис, пише овај лист који има редовну недељну рубрику гласина са интернета. Почетком месеца се масовно делила шала „Нешенел поста” да је њујоршки полицајац убио бебу док је хапсио мајку због дојења на јавном месту. Узбуна је настала и због „вести” да су илегални имигранти насилно преузели контролу над градићем у Тексасу и да се у оквиру нове Обамине здравствене заштите грађанима уграђују чипови.

Дејану Николићу, уреднику и оснивачу „Њуз нета”, разумљиво је да, у окружењу где се сви такмиче да дају што луђи наслов да би примамили људе, извор на „Фејсбуку” буде означен, али не само сатирични.

– Било би добро када би поред сатире обележавали и остале изворе са: таблоиди (не веруј им), спин (читај између редова), пи-ар (не читати јер често лажу да бисте кликнули) и слично, aко су већ читаоци толико лаковерни да све написано на екрану (раније у новинама) прихватају здраво за готово – сматра оснивач српске варијанте „Ониона”.

Ако одлука „Фејсбука” буде спроведена на све сатиричне изворе то ће, признаје Николић, утицати на посету сајту, али не и на њихов однос према ономе што раде.

Доста текстова „њузоваца” протумачено је као стварно (памти се Србин који је убио ајкулу у Египту), али не намером уредништва, јер никада нису градили бренд на идеји да читаоци помисле да су њихови текстови праве вести.

– Много наслова са „правим” вестима су луђи од било чега што ми можемо да смислимо и полако се брише та граница, па није ни чудо да неко, ко не гледа одакле шта долази и не проверава изворе, помисли да је нека вест са „Њуз нета” или другог сатиричног извора права. Али све то се на крају некако нивелише, људи сазнају, насмеју се или се наљуте. Али право питање је шта са насловима „правих” медија који пласирају наслове који не одговарају истини само да би навукли саобраћај на свој сајт? Наслови који уносе панику, изазивају или појачавају хистерију, блате људе за профит, гледају какав је сентимент људи према некоме или нечему и онда праве наслове који томе иду низ длаку? По мом мишљењу, много је већи проблем претварања информисања у инфотејнмент од стране медијских кућа које то не би требало да раде – наводи Николић.

Зашто паметни људи падају на лажне вести? Како објашњава Данагал Јанг, професор комуникација са Универзитета „Делавер”, затрпани смо делићима информација без контекста. Наслови пренети на „Фејсбуку” и „Твитеру” не наговештавају увек да ли је вест сатирична или права, осим ако је извор доследно ироничан.

За многе је потез „Фејсбука” корак у добром правцу, али има још начина борбе против индустрије лажних вести на интернету. Америчка медијска удружења предлажу да новинари редовно раскринкавају којештарије са интернета, што неки успешно раде. У Канади се медији залажу за боље образовање у области медијске писмености, како би људи научили да заузму критички став када читају вести.

Сатирични портали изнели су предлог у свом стилу: једноставно залепите свуда ознаку „престаните да читате на интернету”.