Гружанско језеро рај за веслаче

Кнић – У августу не питајте где су српски веслачи. Зна се – на Гружанском језеру. Услови су овде готово идеални, можда најбољи у Србији: два крака од којих је један стално у заветрини и три правца од по 2.000 метара. То нема ни Сребрно језеро, а лети је на београдским водама стално гужва. И смештај је добар, али у книћанским селима и у самој вароши број домаћинстава која се баве руралним туризмом годинама је исти – 12. Држава не помаже овај крај, општина нема пара, па све иде тешко. Села су без асфалтних путева и уличне расвете, а кад дуне мало јачи ветар, у Жуњама одмах нестане струја.

Веслачи панчевачког „Тамиша” само што су отишли кући, али смо у Жуњама, у домаћинству Танасијевића, ове недеље затекли млађе категорије ВК „Партизан” из Београда. С њима ради репрезентативни тренер Александар Ивковић. Уз хвале упућене домаћинима и книћанској туристичкој организацији, уверава нас да би Гружанско језеро могло да буде прави рај за веслаче, само када би имало хангар за чамце.

– Овде су веслачки услови идеални, домаћини су љубазни, туристичка организација је одличан организатор, али све би било боље кад бисмо имали хангар за чамце. Пре пар дана нам је пао и сломио се један осмерац. Такав чамац кошта 25.000 евра. Да имамо хангар, овде би долазили и репрезентативци Словеније, Хрватске и Турске, са којима тренирамо на другим водама – каже Ивковић, апелујући на надлежне у општини да се и они укључе и помогну, како би веслачи на Гружанском језеру имали још боље услове.

На општинаре је љут и Дамљан Танасијевић. Каже да се за 13 година, колико се његова породица бави сеоским туризмом, нико из општине није интересовао шта раде и како се сналазе. Додаје да ни из државне касе није стигао ниједан динар помоћи.

– У четири собе, од којих сада свака има купатило, уложио сам више од 20.000 евра. Подизао сам и кредите, јер нико није хтео да ми помогне. Осам пута сам конкурисао за проширење капацитета, али сам увек одбијен. Кажу, нема пара. Онда, бар, нека асфалтирају путеве и направе расвету, да нам гости ноћу не тумарају по мраку. Овде у Жуњама, када год дуне јачи ветар, цело село остане без струје – жали се овај вредни домаћин који гостима нуди и здраву домаћу храну са свог имања.

Осим Танасијевића, шумадијске специјалитете припремају још Милошковићи и Марковићи, такође из Жуња. У домаћинству Братислава Марковића тренутно бораве млади веслачи земунског „Галеба”.

– Обрађујемо 45 хектара, што своје, што земље коју смо узели под закуп. Ништа од хране не купујемо. Деци из града овде је супер. Један мали, кад се јавио кући, викао је: „Тата, отелила нам се још једна крава”. Саживео се с нама, са селом – прича Братислављева снаја Нела, наводећи да су Марковићи била прва фамилија у книћанском крају која је, још пре 15 година, почела да се бави сеоским туризмом.

Тренер „галебоваца” Андреј Јасински тврди да веслачи, током лета, нигде у Србији неће наћи боље услове него што их имају на Гружанском језеру. Није реч само о води, већ о целом амбијенту.

– На свим београдским водама лети је стално гужва. Има много и купача и веслача. А овде на Гружи је мир и тишина. Кад нисмо на води, имамо кондиционе тренинге, брзо пешачење до бране на језеру. Цео овај крај је леп, погодан и за професионални и за рекреативни спорт. Зато овде долазимо већ седам година узастопно. Клинце само понекад ухвати криза, јер су без вај-фаја – шали се Јасински.

Природне лепоте, село Борач у којем је снимана серија „Мој рођак са села”, и чувени борачки крш, брдо за које се претпоставља да је настало вулканском ерупцијом, само су део потенцијала којима располаже овај крај. Нажалост, недовољно су искоришћени, пре свега због беспарице са којом се суочава Кнић, једна од најсиромашнијих општина.

– Пројеката би се и нашло, али пара нема. Овогодишњи буџет је 363 милиона динара, а више од пола, 190 милиона, дала нам је држава кроз трансферна средства. Готово 100 милиона ћемо уложити у асфалтирање и одржавање путева. За друге ствари не остаје много. Ми смо неразвијена општина, једина у Србији која нема спортску халу. А помоћи ћемо веслачима да добију хангар. Нека скицирају предлог, видећемо да им то некако обезбедимо – поручује председник општине Љубомир Ђурђевић, један од оснивача туристичке организације.

Најзаслужнија за развој туризма у Книћу је Наташа Ђурђевић, директорка Општинске туристичке организације. Она нас је упознала са сеоским домаћинима и њиховим гостима, указала на потенцијале и проблеме. Углавном њеном пожртвованошћу, Гружанско језеро и околна села сада су на мапи српског туризма, сеоског, ловног, риболовног... Зашто нема више оних који би се бавили овим послом?

----------------------------------------------

Вашари прошли, иде „Гружанска јесен“

Традиционална ликовна колонија „Гружанска јесен”, 19. по реду, ове године ће бити одржана од 6. до 13. септембра. Учешће је потврдило 20 сликара из земље и иностранства. Прве недеље октобра, у Книћу ће бити организован и фестивал фолклорног стваралаштва за децу и омладину – „Разиграна Гружа”. Чувени вашари су били 2. и 19. августа, на Св. Илију и Преображење.