Ултиматум "светих ратника"

Специјално за "Политику"
Берлин, 12. септембра – Нова узбуђења у Берлину: недељу дана после хапшења тројице потенцијалних атентатора, преко интернет-странице коју користи и Ал Каида огласила се доскора мало позната Исламска  џихад унија, основана пре неку годину у Узбекистану. У саопштењу које је потписало "политичко руководство" терористичке организације "џихадиста" поводом хапшења њихове "браће", потврђује се да је тројка екстремиста, два Немца која су прешли у ислам и један Турчин са овдашњим боравиштем, имала налог да изведе "до краја године" нападе на америчку базу у Рамштајну и амбасаде САД и Узбекистана у Берлину.
Ту чињеницу Савезно министарство унутрашњих послова, које је касно синоћ потврдило аутентичност претеће поруке исламиста, узима као "чврст доказни материјал" у истрази против тројке која се, захваљујући пре свега информацијама америчких обавештајних служби, после спектакуларне акције немачких специјалаца нашла иза браве.
Циљ осујећених атентата био је да се Немци "отерају" са узбекистанског аеродрома Термес, коју Бундесвер користи као логистичку базу за транспорт и снабдевање својих војника у Авганистану.
Експерти помно анализирају "тежину" овог ултиматума "светих ратника". У поруци "џихадиста" се најављује да ће оно што су планирала њихова "браћа" у Немачкој бити ускоро реализовано на "другим местима у свету". Тај детаљ, да нису директно наговештени атентати у Немачкој, од чега се због могуће одмазде за хапшење тројице исламских фанатика отворено страховало, донео је извесно олакшање, али није, како се саопштава, "смањио будност" органа безбедности.
А колико је атмосфера напета показује и овај детаљ: анонимна телефонска претња да ће бити нападнута једна од најважнијих америчких ваздухопловних база, она у Шпангдалему, дигла је на ноге и немачку полицију и америчке војнике. Претња је очигледно схваћена веома озбиљно – она је, на немачком са "руским или турским акцентом", упућена управо на шесту годишњицу америчког "црног 11. септембра" –  и није се смела багателисати.
Опасност од терористичких напада све уочљивије, иначе, електрише политичку атмосферу у Берлину. Министар унутрашњих послова Волфганг Шојбле покушава да искористи ситуацију и, по сваку цену, прогура проблематичну идеју са "рацијама на Интернету". Шојбле је уверен да се немачка полиција и обавештајне службе у новим околностима не могу успешно борити против терориста ако не добију додатна овлашћења да "продру" и у приватне компјутере осумњичених особа. Више не можемо, упозорава Шојбле, "топовима пуцати на врапце". Да би ојачао своју аргументацију, министар се позива на Американце: да њихове службе нису имале "одрешене руке" у "надгледању интернет-саобраћаја", не би били откривени паклени планови недавно ухапшених екстремиста.
Шојбле, међутим, ни у јучерашњем разговору са коалиционим партнерима – социјалдемократе су на том састанку представљали шеф посланичке фракције Петер Штрук и министар правде Бригите Циприс – није успео да сломи њихов отпор његовој иницијативи. Социјалдемократе траже да се сачека одлука Савезног уставног суда у спору који је тим поводом већ покренут у Северној Рајни Вестфалији.
Конвертити, такође, и даље усковитлавају политичке страсти. Заменик шефа посланичке фракције конзервативаца Волфганг Босбах изазвао је бурна реаговања идејом да се сачини регистар свих Немаца који су прешли, или прелазе, у ислам. Босбах зна да је његова иницијатива интригантна, али, каже, није спреман да у име "политичке коректности" затвара очи пред реалношћу. Ово није, објашњава, "генерално сумњичење конвертита", него "превентива против потенцијалне опасности".
Против "скандалозне иницијативе" устали су политички прваци опозиционих партија, при чему је била најгласнија Клаудија Рот, шеф Странке зелених и, наравно, бројна удружења овдашње, бројне (преко три милиона) муслиманске заједнице.
На берлинским улицама се, иначе, ових дана може видети оно што се до сада није запажало: поред рођених муслиманки, које су то и раније чиниле, појављују се и забрађене Немице. Тешко је докучити да ли је заиста реч о конвертитима или политичкој демонстрацији против атмосфере која се око њих ствара.