Сећање на Аљендеа

У чилеанском Конгресу одата је пошта Салвадору Аљендеу који је пре тридесет и четири године, једанаестог септембра, не желевши да се преда пучистима, на челу са генералом Пиночеом, изгубио живот.
Први пут ова годишњица, која је уписана у историјске анале Латинске Америке као трагични дан, обележава се без присуства диктатора Августа Пиночеа. Он је умро природном смрћу и као легално невин човек упркос многим покушајима да му се за злодела почињена од 1973. до 1980. пресуди.

Мишел Башеле, председница Чилеа, положила је букет белих и црвених ружа, на меморијалну плочу, подигнуту на месту где је демократски изабран социјалистички председник изгубио живот. Различите су верзије о овом трагичном догађају, а многи се и дан-данас питају да ли је заиста Салвадор Аљенде сам себи одузео живот. Његов последњи говор, емитован уживо преко радија, из председничке палате Монеда на централном тргу у Сантјагу говори у прилог томе да председник није желео да се добровољно преда. Монеда је већ горела у пламену када је Аљенде упутио чувену поруку чилеанском народу: "…Платићу сопственим животом верност свом народу… уверавам вас да је семе усађено у свест хиљада Чилеанаца и да слепило не може владати вечно… Будите свесни да ће брзо бити отворене алеје којима ће се слободно корачати ка изградњи бољег друштва…". Пиночеови војници већ су упали у председничку палату, а Аљенде је суочен са насилницима одлучио да не допусти да га као заробљеника изведу из Монеде, већ је метком сам себи одузео живот. То је верзија која је данас најближа званичној, иако се не може рећи да је бивши председник извршио класично самоубиство, јер му је тај чин на неки начин био изнуђен. У међувремену је у државном терору убијено и мучено више хиљада неистомишљеника. Отац садашње председнице, генерал Башеле платио је главом своју верност Салвадору Аљендеу. Он је убијен у једном логору, у коме су биле привремено затворене Мишел Башеле и њена мајка.

Данас су добро познати подаци да је чилеански пуч изведен уз свесрдну помоћ и подршку Вашингтона, решеном да стане на пут "црвеној опасности која се ширила Латинском Америком". Историја је иронично наместила коинциденцију да се 28 година касније догоди у Америци терористички напад на Њујорк и Вашингтон. Једанаестог септембра 1973. године, Чиле је завијен у црно да би се под сасвим другим околностима, али на исти датум, Америци догодила трагедија сличних размера.

Пиночеови поклоници нису овога пута демонстрирали улицама, а у предграђима су током ноћи избили нереди незадовољника у којима је један полицајац изгубио живот а на десетине их је рањено. Окупљања и митинзи пред Монедом су били забрањени да се не би поновили прошлогодишњи окршаји. Пропушене су само малобројне делегације синдиката и странака . Група некадашњих Аљендеових стражара поставила је букете цвећа на помоћна врата председничке палате, одакле су војници и ватрогасци извукли мртво тело председника Чилеа.