Три Србина међу 20 легенди

Од нашег специјалног извештача
Мадрид, 12. септембра - У мадридском предграђу Алкобендасу 20 познатих личности из света кошарке примљено је у Фибину кућу славних, отворену пролетос поводом 75. рођендана Светске кошаркашке федерације (ФИБА). Међу њима су и три Србина - Борислав Станковић (82), Ранко Жеравица (78) и Дражен Далипагић (56).
Поред наше земље само су Бразил и САД имали три члана. Из Бразила су то Амаури Пасос, Ортенсија Маркари и Того Ренан Соарес (једини данас примљен постхумно) а из САД - Бил Расел, Дин Смит и Ен Мејерс.

- Ово је круна моје каријере - рекао је Борислав Станковић који је био генерални секретар Фибе у њено златно доба, од 1976. до 2002. - Кошарка је мој живот. Остварио ми се стари сан да организујемо Кућу славних која ће бити светска, за разлику од оне у САД у којој преовладавају Американци. То је и основна разлика између Алкобендаса и Спрингфилда. Ово је важан и леп тренутак за Фибу. Нећемо никада заборавити оне који су је основали и оне који су допринели да кошарка постане светска игра. Ево, данас су овде и Фурлонг, Смит, Расел, Жеравица... Ту су и судије Кашаји и Рај...

Ранко Жеравица је наш најтрофејнији селектор са седам медаља на највећим такмичењима међу којима највећу тежину има наше једино олимпијско злато, освојено у Москви 1980:

- Ово је највеће признање које сам добио у животу. Лепо је бити у друштву свих ових великана. Било је крајње време да Фиба оснује своју Кућу славних. Захвалан сам кошарци што ме је прихватила, што ме је обликовала и васпитала. Све што имам дала ми је она. Хвала мојој супрузи, мојој породици и свим играчима које сам тренирао.

Борислав Станковић је први "оригинални" странац примљен у Нејсмитову кућу славних у Спрингфилду, а у њу је ушао на стоти рођендан кошарке, 1991. године. Дражен Далипагић је последњи Србин коме је припала та част (2004.) а њих двојица су уз покојног професора Александра Николића једини из наше земље који су уврштени и у америчку и у Фибину кућу славних.

- Пошто сам већ примљен у Кућу славних у Спрингфилду, знао сам како све ово изгледа - рекао је Далипагић. - Ипак, америчка Кућа славних је боља од ове, али пошто је Фиби ово први пут, нема везе, научиће. Драго ми је што сам једини српски кошаркаш међу 20 нових чланова Фибине куће славних.

За оснивање Фибине куће славних највеће заслуге припадају славном шпанском тренеру Педру Ферандизу (протеклог викенда примљен у америчку Кућу славних) и Бориславу Станковићу. Њихова идеја из 1990. ове године је постала стварност, а Фиба је за свој 75. рођендан (основана 18. јуна 2007.) собила свој "дом бесмртних". После данашње церемоније ова кућа има 64 "становника", пошто су 2. марта примљена 43 постхумно (као 44. члан воде се заједно осам земаља оснивача Фибе). У првој инаугурацији нашло се пет познатих имена српске и европске кошарке - Небојша Поповић, Радомир Шапер, Радивој Кораћ, Александар Николић и Обрад Белошевић.

Испред Куће славних се налази биста Боре Станковића а изнад улаза исписано је његово име, што довољно говори колике су његове заслуге. Њега је председник Фибе Боб Елфинстон (Аустралија), који је водио инаугурацију, представио као "личност која је уз оца кошарке Џејмса Нејсмита и првог генералног секретара Фибе Вилијама Џонса најзаслужнија за развој кошарке". Упитан какву је имао улогу у оснивању Куће славних, Станковић је одговорио:

- Педро Фернандиз је хтео да направи Фондацију која је такорећи музеј кошаркашког спорта. Онда смо решили да је проширимо на Кућу славних. Овде имамо велику библиотеку о кошарци, дипломе, плакете, медаље, дресове, опрему... Кад је Педро ово основао није имао новац, па је гледао ка Фиби у нади да ће добити помоћ. Отуда моје име на Кући славних. Захвални смо и граду Алкобендасу који је поклонио земљиште и делом финансирао овај подухват.

Поред Станковића данас је највеће овације доживео легендарни амерички кошаркаш Бил Расел (73) који је 11 пута био првак НБА са Бостоном. Бразилска кошаркашица Ортенсија Маркари (48), светски првак из 1994, награђена је дугим аплаузом свог своје манекенске фигуре. Шпански ветеран Емилијано Родригез (70), велики ривал Радивоја Кораћа и Југославије, одржао је дирљив говор. Ту су били и Сергеј Белов (Русија, олимпијски првак 1972, 4 пута светски првак...), Иво Данеу (Словенија, био капитен Југославије која је 1970. у Љубљани дошла до свог првог злата на великим такмичењима), Оскар Фурлонг (Аргентина, јунак првог СП 1950. у Буенос Аиресу), Никос Галис (Грчка, европски првак 1987, рекордер ЕП са укупно 1032 поена), Марио Хопенхајм (Уругвај, први нееврпски судија на ЕП), Ервин Кашаи (судио два пута финале ОИ), Пјерлуиђи Марцорати (Италија, сребро на ОИ 1980, злато на ЕП 1983, рекордер Италије са 273 меча), Ен Мајерс (САД, светски првак 1979), Амаури Пасос (Бразил, два пута светски првак), Ален Рај (Канада, судио на четири ОИ, поред осталог и финале ЕП 1975. у Београду), Дин Смит (САД, два пута првак НЦАА, 4 пута тренер године у САД, учитељ Мајкла Џордана и Винса Картера).

Уљана Семјонова (Летонија, 10 пута узастопце европски првак са СССР-ом, 18 година без пораза, највиша жена у кошарци са 213 цм) била је спречена да дође, као и Лидија Алексејева (Русија, вишеструка олимпијска и светска првакиња). Того Ренан Соарес (Бразил, пет медаља на СП од чега два злата) преминуо је 1992. године.