Нема тајних оптужница за Србе

Косовска Митровица – Први човек мисије Еулекса на Косову и Метохији Бернд Борхарт одбацује тврдњу да Срби са севера не верују Еулексу и поручује да грађани Косова који нису извршили кривична дела немају чега да се плаше јер не постоје тајни спискови ни тајне оптужнице.

У разговору за „Политику”, који је на његов захтев вођен путем електронске поште, каже да, без обзира на гаранције Владе Србије, Оливер Ивановић и Драгољуб Делибашић не могу да се бране са слободе јер то не  дозвољавају косовски закони.

Овај немачки дипломата није први пут на Космету, својевремено је био заменик шефа ОЕБС-а Вилијама Вокера, који се после случаја „Рачак” ватрено залагао за НАТО интервенцију против СРЈ. Борхарту, којем је припала дипломатска улога да после 15 година, када се у међувремену ситуација на КиМ променила на штету Срба, затвори причу о Космету, тврди да мисија ЕУ нема двоструке аршине према Србима и Албанцима.

Мандат мисије Еулекс је продужен до 2016. године. Како тумачите то да, што више остајете на Косову, Срби са севера све мање верују у ваше добре намере?

Питам се каквим доказима можете поткрепити ту тврдњу. Спроводимо редовне, репрезентативне анкете широм Косова и видимо да је тенденција заправо супротна. Задовољство Еулексом је у порасту. Због тога сматрам да је ово што ви тврдите више спекулација или пропаганда него чињенично стање и да су људи који живе на северу све задовољнији Еулексом. Знамо, на основу разговора, да људи желе да се ослободе јарма организованог криминала, који паралише привреду, злоупотребе дроге, насиља у породици и да желе безбедност у саобраћају. Мисија сарађује са представницима Срба са севера, а добро знамо да већину људи који живе на северу чине поштени, вредни и пристојни појединци.

Како коментаришете летке који су осванули на северу Косова, којима вам се поручује да „идете кући”? Тамо где пише „Eulex, go home” стоји и кукасти крст.
Немам коментара, осим да је увредљиво Европску унију, дугогодишњег борца за слободу, демократију и владавину права, повезивати на овај начин са заставом нацистичког режима.

Али, не воле вас ни поједине албанске партије иако сте умногоме допринели да се заокружи косовска држава. Рецимо, „Самоопредељење”?
Ми имамо мандат који је јасно дефинисан од стране 28 земаља чланица ЕУ, а мој задатак је да мандат спроведемо. „Самоопредељење” има, наравно, демократско право да искаже своје мишљење.

Стално инсистирате на владавини права, а српска политичка групација СДП, с Оливером Ивановићем на челу, тврди да имате двоструке аршине?
Владавина права важи за све подједнако и нико није изнад закона. Еулекс не прави никакве разлике по националној основи.

Због чега Оливеру Ивановићу и Драгољубу Делибашићу није дозвољено да се бране са слободе? Само два дана пошто је тужилац Еулекса подигао оптужницу против Ивановића и још четворице Срба, Исмет Хаџа, један од оптужених из „дреничке групе”, брани се са слободе. Зар то нису двоструки аршини?
То је питање за суд. Судови треба да буду независни у свом раду и да доносе одлуке у складу са законом. Ја ћу бранити независност ових судија од било каквог политичког мешања.
Ми не можемо да се мешамо и нећемо се мешати. Уосталом, баш док сам одговарао на ваша питања, речено ми је да је Апелациони суд оборио пресуду нижег суда и наложио да се господин Хаџа врати у притвор.

Чему неповерење према држави Србији и гаранцијама које је влада дала за Ивановића и Делибашића?
То није ствар неповерења. То је ствар закона. Недавно сам био у веома позитивној и продуктивној посети Србији и имао састанке са господином Вучићем, али и са министрима Дачићем, Стефановићем и Селаковићем. Косовским законом нису предвиђене гаранције ни од којих државних органа или политичких субјеката.

Зашто се седам месеци чекало на подизање оптужнице против петорице Срба чије је суђење заказано за 26. август? Молим вас, само ми немојте рећи да је то одуговлачење само питање независног судства!
То је ипак ствар независног судства. Ја немам никакву контролу над судским одлукама. Али то је нормална појава у било којој земљи. Узмимо за пример и неке случајеве у Србији. Случај особе која је, рецимо, седам месеци била у притвору пре него што је оптужница за наводне преваре током изградње путева и за утају пореза подигнута. Или, рецимо, пример два лица која су ухапшена у вези са случајем „Ћурувија”, а и даље су у притвору, иако је прошло осам месеци.

Зашто сте дозволили Стевану Вуловићу, градоначелнику Зубиног Потока, да се кандидује ако је постојао основ за његово хапшење? Зар нисте благовремено могли да му ставите до знања да не учествује на косовским изборима и тако бар мало избегнете незадовољство Срба у Ибарском Колашину?
Није на мени да одлучујем ко ће се и може ли се кандидовати. А, друго, нисам упознат са намером тужиоца. Треба рећи да је господин Вуловић прво пристао да разговара са тужиоцем, па ниједног момента није постојала сумња да ће избећи своју одговорност. Дат му је рок да се појави, што није учинио, и када су сви покушаји пропали, издат је налог за његово хапшење. Сматрам да би, као изабрани представник народа, господин Вуловић требало да да позитиван пример, а не да се крије.

На северу Косова је оправдан страх од нових хапшења. Како сте кренули, а тако се прича, похапсићете све виђеније људе?

Апсолутно не. Тужиоци и судије примењују закон, а не одлучују на основу рекла-казала. Грађани који нису извршили кривична дела, немају чега да се плаше. Да опет поновим, не постоје никакви тајни спискови, ни тајне оптужнице.

После толико година ништа нисте урадили да се починиоци злочина у Старом Градском, Гораждевцу и другде приведу правди или да се иједан од многобројних монструозних злочина над Србима реши, као што је, рецимо злочин над породицом Столић?
То није тачно. Еулекс је размотрио и обрадио све случајеве које је наследио од Унмика, а случајеви које сте поменули су тиме обухваћени. Али без доказа не можемо напредовати у тим стварима и дати одговор породицама жртава. Исто важи и за убиство нашег колеге Аудријуса Шевеничијуса, који је смртно страдао пре годину дана на северу Косова. Наишли смо једино на зид ћутања.

Бахато је понашање ваших службеника и када су појединачни случајеви у питању. Имамо пример Наташе Марковић, једине Српкиње у Брежанику. Зашто је не заштитите?
У вези са случајем који сте поменули, Еулексови посматрачи су се више пута укључили у рад косовске полиције и тражили да се посебна пажња поклони том случају. На основу наших извештаја, тај случај је помно праћен. Предузете су мере у вези с овом госпођом, патроле су у контакту са њом и понекад остају испред њене куће. Али морам рећи да не постоји место на свету где се полицијски службеник може поставити испред сваке куће.