Путин променио владу

Руски премијер Михаил Фратков поднео је јуче шефу државе Владимиру Путину оставку – своју и комплетног Кабинета министара (владе) на чијем челу је био од 5. марта 2004. У образложењу оставке Фратков је навео да се на тај чин одлучио како би председнику Путину оставио потпуно одрешене руке у стварању новог кабинета који би требало да ради у условима који ће настати после парламентарних избора заказаних за 2. децембар ове године и председничких у марту 2008.
Подсетимо, одлуку о томе ко ће бити на челу владе у Русији доноси искључиво шеф државе, и то тело ради у складу са његовим програмом и циљевима. Владимир Путин је, пре него што је указом првог руског председника Бориса Јељцина постављен за вршиоца дужности шефа државе, такође, обављао посао председника владе.

Иако је крајњи рок за назначење новог премијера 26. септембар, Путин је већ јуче обзнанио име новог шефа Кабинета министара. Реч је о Виктору Алексејевичу Зупкову, финансијском стручњаку и досадашњем руководиоцу Росфинмониторинга, агенције која се бави контролом финансијског пословања и финансијских токова. Не мање важан је и податак да је Зупков својевремено радио са Путином у градској управи Санкт Петербурга. Новоименовани премијер ће за који дан напунити 66 година и Путинова одлука сигурно ће му бити најлепши рођендански поклон.

Оставка владе Фраткова није изненађење и не представља посебан шок за Русију, о чему, уосталом, казује и чињеница да на тамошњим берзама није било драматичнијих промена. Реч није ни о успешности или неуспешности премијеровог тима, мада се неки његови досадашњи чланови (пре свега министар здравља Михаил Зурабов, министар економског развоја Герман Греф и министар за везе и информисање Леонид Рејман) сигурно неће наћи међу сарадницима Зупкова. Ради се, пре свега, о специфичностима руског политичког устројства и настојањима да се промена на челу државе (Путину 2008. истиче други председнички мандат) обави што безболније.

У том смислу је и изјава Путина по којој се држава тренутно приближава парламентарним изборима који ће затим прећи у председничке. "Морамо сви заједно да размислимо о томе како да обезбедимо структуру власти и управљања која ће најбоље одговарати предизборном периоду и припремити земљу за време после избора", истакао је председник Русије.

Именовање Зупкова представља не мало изненађење, пошто је већина руских експерата била склона да на месту премијера као сигурног види садашњег вицепремијера Сергеја Иванова. Ова рачуница имала је утемељење и у чињеници да је последњих месеци Иванов много чешће пратио Путина на најважнијим међународним форумима него други вицепремијер Дмитриј Медведев. Чак су и поједине изјаве Иванова, даване тим пригодама, процењиване као ставови човека који ће сигурно убудуће водити највећи државу на свету.

По свој прилици, Путин још увек не жели јасно да одреди свог наследника. Оваква тактика сигурно неће дозволити ни Иванову ни Медведеву да се опуштају и унапред себе виде било као победника, било као пораженог. Уосталом, Путин је изјавио ових дана да ће свој посао обављати до краја у стилу правог професионалца, дакле без размишљања о ономе што ће доћи после мартовских избора.

Интересантно је да су одлуку Фраткова са разумевањем прихватили и политичари и аналитичари руске политичке сцене. "То је разуман потез, како би се главном кандидату за будућег председника државе дала прилика да учврсти сопствени ауторитет. На овај начин имаће довољно времена да покаже шта може", прокоментарисао је Владимир Жириновски, лидер Либералнодемократске партије.

Са оваквим мишљењем се сложио и главни уредник часописа "Експерт" Валериј Фадејев по којем је оставка владе "почетак реализације Путиновог плана о преносу власти која подразумева нови парламент, нову владу и новог шефа државе. Његово размишљање подржао је и Сергеј Марков, директор Института за политичка истраживања. "То је само једна етапа у предаји власти Путина у руке некоме од припадника његовог тима", закључује Марков.