Америчке ратне свађе

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 12. септембра – "Издајете интересе наше земље" – речи су које, у све оштријој полемици о смислу војног ангажмана у Ираку, једне другима упућују две овдашње главне партије. И републиканци, који држе извршну власт, и демократе, са већином у парламенту, тврде, додуше, да желе победу своје земље на том највећем савременом фронту, али се чини да још више желе да победе – једни друге на домаћој политичкој сцени.
Спољни рат не могу да окончају они који "ратује" унутар себе, упозоравају аналитичари. За излаз Ирака из кошмара, Вашингтон учестало поручује Багдаду да треба тамо да постигне национални склад, али стратешког склада нема ни овде.

Републиканци и демократе замерају ирачким лидерима што секташење онемогућава да се постигне компромис у националном интересу, али те две партије показују исту такву ману, констатује данас "Лос Анђелес тајмс". Председник Џорџ Буш и демократски конгресмени су толико одлучни да докажу сопствене, међусобно супротстављене, приступе да губе из вида заједничку потребу да придобију ширу и истрајну подршку јавности, разочаране и опасно подељене око рата, додаје коментатор, уз напомену да свака од те две странке жели грађане да убеди да је само она у праву.

Оваква запажања појавила су се поводом јуче завршеног дводневног конгресног "преслишавања" двојице главних Американца у Ираку – генерала Дејвида Петреуса и амбасадора Рајана Крокера. Тандем је, укратко, дао извештај прожет оптимизмом, који су конгресмени дочекали песимизмом и жестоким "запиткивањима" на која "нису добили задовољавајуће одговоре".

Сажето: генерал је предложио да се број америчких војника у Ираку до следећег лета смањи за онолико за колико се Бушовом наредбом овог пролећа повећао, тако да после одласка 30.000 остане 130.000. Другим речима – да све буде како је било пре слања појачања. Најављује се да ће сутра увече председник подржати тај програм, за који опозиција сматра да га је и лично лансирао посредством Петреуса…

Демократи су тражили да се до следећег 1. априла с бојишта повуче главнина трупа, а да се остатак посвети махом мање борбеним задацима. Тамо је драма прерасла у грађански рат, сматрају, па америчка војска треба да се извуче из тог хаоса, у коме ни њој више није јасна граница између пријатеља и непријатеља.

Шеф државе је ветом већ спречио законодавне пројекте опонената, док они и даље прете да ће сасећи ратне фондове. Ипак, влада блокада која Бушу "олакшава да тера по своме", сугеришу поједини експерти. А то његово – није донело ништа добро, аргументују представници друге школе мишљења.

У међувремену, расту трзавице и унутар два завађена политичка блока. "Тврде линије" нападају своје, чак више од противника.

Слично поступају и алтернативци. Нова конзервативна група Фридом воч критикује себи блиске републиканце кад покажу сумњичавост према Бушовом курсу, док либерална Мув он удара пацке себи блиским демократама кад испоље тежњу ка компромису.  

Заоштравање се делимично приписује већ распаљеним изборним страстима. Али док се две странке надмећу која ће од њих од њих победити на председничким и парламентарним изјашњавањима гласача у новембру следеће године, губици се увећавају и у рату и у миру. А све је теже одредити и да ли игде има – мира. Препуцавање, наиме, местимично делује разорно као и пуцање.

-----------------------------------------------------------

Рајс: Иран опасан по Ирак