Епидемија еболе у ДР Конгу

Према извештајима агенција
Киншаса - Двојица поглавица сахрањени су почетком јуна код града Киквит на југозападу ДР Конга. Сви учесници погребне церемоније прошли су поред преминулих и, по древним обичајима, додирнули њихова тела. Пет дана касније сви ожалошћени учесници погребне процесије умрли су језивом смрћу: изненада онемоћали, са грозницом и високом температуром, крварили су из уста, ушију и очију. Влада ДР Конга и Светска здравствена организација потврдиле су ових дана - четири месеца од сахране - да је у провинцији Западни Касаи избила епидемија неизлечиве еболе.
Две лабораторије: у Франсвилу (Габон) и Атланти (САД) потврдиле су присуство фаталног вируса еболе у ткивима преминулих у Западном Касаију, недалеко од границе са Анголом и Замбијом.

Светски епидемиолози упозоравају да једна веома распрострањена врста слепих мишева у Подсахари овог лета преноси још један опаснији вирус ("марбург") по рудницима на североистоку Анголе и југу Уганде. Уз "еболу" и "марбург" у екваторијалним зонама централне Африке шири се и дизентерија: од пролетос неколико стотина људи помрло је из необјашњивих разлога, саопштило је министарство здравља ДР Конга.

Светска здравствена организација "Лекари без граница" и низ других међународних организација шаљу ових дана екипе стручњака у Западни Касаи са задатком да зауставе ширење еболе и дизентерије. Задатак је опасан по живот.

На екватору, вирусом еболе човек се зарази у директном додиру са шимпанзама, горилама и антилопама, најчешће у лову. Када једном дође у додир са било којом телесном течношћу оболеле животиње човек има највише 40 одсто шанси да преживи још три седмице. Свако ко дође у додир са зараженим човеком, макар на раздаљини људског даха, "закачио" је смртоносни вирус.

Обуздавање такве болести захтева скупоцену карантинску опрему

(болест је тако заразна да лекари у додиру са оболелима носе скафандере намењене само за једнократну употребу) и врхунске епидемиологе.

Од случаја прве епидемије еболе 1976. године на југу Судана, научници се упињу да разјасне све фазе преношења разорне болести са животиња на људе. Постоје четири подгрупе вируса које изазивају еболу: три су забележене у ДР Конгу, Судану, Уганди, Габону, Обали Слоноваче и Анголи. Четврти тип подгрупе еболиног вируса, познатији под именом "рестон" регистрован је између 1986. и 1989. године у америчким државама Вирџинији, Тексасу и Пенсилванији. Глобалном медицинско-полицијском истрагом утврђено је да је "рестон" пренела група мајмуна који су са Филипина извезени у САД: како су животиње зарадиле еболу у станишту недалеко од Маниле никада није разјашњено.

Разорне и дуготрајне епидемије еболе избиле су неколико пута у последње три деценије широм екваторијалне Африке. Од првог случаја епидемије у западноекваторијалној зони Судана до данас еболом је заражено преко 1.850 људи, а 1.200 је умрло. Најновија епидемија еболе однела је преко 165 живота.

У међувремену, конгоанске власти су ове седмице ставиле у карантин два еболом најзараженија града у провинцији Западни Касаи, Мвбеку и Луебо. Светска здравствена организација истиче да за сада, нема разлога, за забрану трговине и путовања у ДР Конго, саопштила је новинска служба УН.