Србија у полуфиналу

Наши одбојкаши играће у полуфиналу 25. европског првенства. Ко ће им сутра бити противник за улазак у финале (Русија или Шпанија) одређено је синоћ жребом у Москви, где ће се и играти утакмице за медаље.
У последњем окршају у Петрограду наш тим је изгубио од Шпаније с 3:2 (26:24, 25:19, 24:26, 22:25, 15:10), која је сачувало прво место у нашем скупу. Нама су два сета и била неопходна да уђемо међу четири најбоље репрезентације Старог континента, пошто је Немачка пре тога савладала Француску с 3:0. Циљ смо остварили, иако је изгледало да су нам кола неповратно отишла низбрдо.
Шпанци су добили прва два сета, а нарочито су у другом били надмоћни, док нам је у трећем вода дошла до грла. Њихов селектор Италијан Анастази је извео с игралишта прву поставу и увео свеже снаге, које су играле без оптерећења, јер је њихова репрезентација већ пребринула све бриге.

За разлику од њих за наше одбојкаше је било бити или не бити, а под таквим околностима је најтеже да се игра. Имали су супарници предност од 14:11, затим смо се изборили да преимућство пређе на нашу страну (21:19), али док дланом о длан стање се потпуно променило. Губили смо с 23:21, а врата полуфинала су попут средњовековних градских капија почела да се спуштају пред нама.

На срећу, наши играчи су имали живце од челика. Шпанци су, ипак, били од мекшег материјала, па су почели да попуштају. Изједначили смо на 23:23, а није наше одбојкаше поколебало ни када је противник поново имао меч-лопту (24:23). Поново су били моћни, шпанским играчима су дрхтале руке, чак и њиховом најбољем одбојкашу свих времена 37-огодишњем Рафаелу Паскуалу (24:24), затим је наш бедем на мрежи био непробојан, а планина нам се свалила са срца кад је Перес био непрецизан и наша екипа је остала у трци за полуфинале.

Четврти сет није био много лакши, мада смо готово све време водили. Та предност никада није била толико велика да би могло да се одахне, чак је Шпанија стизала нашу предност, последњи пут на 17:17. Али, и тада смо били јачи и од противника и од силних невидљивих препрека. Шпанци су нам поново дахтали за вратом кад су смањили на 23:22 и то тако пошто је Паскуал из трећег покушаја некако освојио поен. Међутим, као да је тада срећа закључила да им је доста помагала у том сету, па је одлучила да их мало остави да се сами сналазе. Освојили смо 24. поен, а онда су Шпанци промашили наше поље и коначно смо могли да одахнемо – ушли смо у полуфинале.

Пети сет је био пуко отаљавање посла. Селектор Колаковић је извео другу поставу, па су Шпанци добили сет, који више није имао никакав значај.

- Веома сам задовољан пласманом у полуфинале, али нисам задовољан игром, па се надам се да је ово био само наш лош дан. Морам да кажем да психолошки нисмо били спремни. Можда је то последица додатног притиска, који смо осећали после брзо завршеног меча између Немачке и Француске, - објаснио је капитен Никола Грбић. - Поред тога Шпанци су нас дочекали сјајним сервисом. На срећу, променили су комплетну поставу у трећем сету, што нам је помогло, па смо освојили та два сета и пласман у полуфинале.

- Искрено, мислио сам да ћу се више радовати овом великом успеху, али тренутно осећам неку горчину. Надам се да ће, када будемо у авиону за Москву, осећај бити лепши. Ушли смо у меч премлако и психички неспремни. У прва два сета смо  направили много грешака и нисмо играли по плану. И сетове које смо добили одиграли смо веома нервозно, у грчу. Ипак, мислим да смо претходним играма заслужили пласман у полуфинале, - истакао је селектор Игор Колаковић.

Данас на првенству нема утакмица. За Русе и Финце је то слободан дан пошто су у Москви, док је за нас и Шпанце то дан за селидбе, јер се прелазимо из Петрограда у главни град Русије. 

Дворана: Јубиларна. Гледалаца: 2.500. Судије: Дудек (Пољска) и Салталипи (Италија).

СРБИЈА: Ковачевић, Јанић, Вл. Петковић, Бошкан, Станковић, Самарџић, Н. Грбић, Никић, Герић, Миљковић, Старовић, Подрашчанин. Селектор: Колаковић.

ШПАНИЈА: Паскуал, Перез, Лобато, Севиљано, М. А. Фаласка, Субијела, Г. Фаласка, Молто, Гарсија-Торес, Де ла Фуенте, Родригес, Ернан. Селектор: Анастази.

-----------------------------------------------------------

После 20 година полуфинале без Италије

Италијани не само што су се растали од титуле европског првака, него први пут после 1987. нису ни полуфиналисти. На претходних девет првенстава увек су освајали медаљу: у Стокхолму 1989. злато, у Берлину 1991. сребро, у Туркуу 1993. и Атини 1995. злато, у Ајндховену 1997. бронзу, у Бечу 1999. злато, у Острави 2001. сребро и у Берлину 2003. и Риму 2005. злато.