Свезали пацијента и оставили га да умре

Шабац – Директорка Опште болнице у Шапцу др Зора Николић, која већ данима избегава да јавности одговори на питања у вези са смрћу пацијента са Психијатријског одељења ове болнице коју шабачко тужилаштво истражује као случај убиства, и јуче је ескивирала претходно договорени разговор за Политику. Уместо да објасни како је пацијент смештен у болници којом управља могао да умре сам у соби, са тешким озледама и без лекарске неге, Зора Николић нас је упутила на болнички сајт где је окачен извештај трочлане интерне комисије. Госпођа Николић тврди да је тамо „све речено” и да је сваки „разговор излишан”.

Интерни болнички извештај, међутим, баца још тамнију сенку на околности смрти пацијента Милутина Лукића 14. августа.  Из извештаја је јасно да повређеног Лукића, ког је напао пацијент Ј. Ђ. који се сада налази у притвору под сумњом за убиство, дежурни лекар Весна Вуковић није ни погледала, нити је имала појма шта јој се дешава на одељењу . Да је Ј. Ђ, напао Лукића, ни техничари ни лекар не би сазнали да их о томе није обавестио један од пацијената, стоји у извештају болничких лекара.  Наводно, техничари их нису нашли у сукобу већ видно узнемирене, па су покојног Лукића изоловали у другу собу. Техничари су проценили да због природе менталног поремећаја није схватио и извршавао налоге, па су обавили „механичку фиксацију”, то јест везали га. Пошто није имао субјективне тегобе нити су уочене видљиве повреде, техничари нису нашли за сходно да о томе обавесте лекарку. Након пола сата наводно су га одвезали и неколико пута у току ноћи обилазили и затицали га да спава у својој постељи.

У пет ујутру пронађен је мртав у својој соби, након чега је обдукција показала да је смрт насилна и да му је сломљено девет ребара.

Лекари Опште болнице у Шапцу као да су презадовољни поступцима медицинског особља које није помогло повређеном Милутину Лукићу. Извештај су потписала три лекара чија имена треба запамтити: др Зоран Јовановић, др Зоран Славујевић и др Славица Јовановић који сматрају да је „медицинско особље, које је радило у време дешавања инцидента и након тога, поступало по позитивним прописима и правилима струке у оквиру објективних могућности ”.

За поменуте лекаре смрт Милутина Лукића је тек пуки инцидент.

Изгледа да се тога држи и директорка Зора Николић, која упорно избегава да одговара на питања јавности. У болници не виде никакву своју одговорност за смрт пацијента, којег су, уместо да га прегледају и укажу му помоћ, оставили самог у соби везаног за кревет.

Кад је реч о истрази која се води у МУП-у сазнали смо да су се поменути догађаји десили мало пре девет увече 14. августа. У то време била су дежурна два техничара, да би после стигла још тројица који су радили у трећој смени. Попили су кафу, а дежурни лекар је био на другом крају одељења. Лукића су нашли на кревету и са све чаршавом на коме је лежао пренели су га на носила, а потом однели у другу собу и везали за кревет.

Техничари су му дали терапију, седативе за смирење.

Наводно, нико није чуо да се жали, запомаже, те су  тобоже закључили да му помоћ није потребна.

Питање је, међутим, да ли је након тешких повреда и дозе лекова, покојни Лукић био уопште у стању да се буни и запомаже. Како незванично сазнајемо у шабачком МУП-у, повреде коже на рукама указују да је покушавао да се ослободи каишева којима је био везан. Та околност доводи у сумњу изјаву техничара да су га неколико пута у току ноћи обилазили и да је био „миран”.

Лекари и директорка, дакле, не виде ни трунку своје одговорности, а још није познато хоће ли тужилаштво да утврђује евентуалну одговорност лекара за нечињење и неуказивање помоћи.

Здравствени инспектор Мачванског округа Драган Антонић чека извештај лекара из болнице и извештај обдуцента, па да их проследи Министарству здравља. О томе да и сам треба нешто да предузме и истражи, нема ни речи.