У Европу преко Требиња

Подгорица – Док су у Цавтату о изградњи јадранско-јонског аутопута разговарали премијер Хрватске Зоран Милановић и црногорски премијер Мило Ђукановић, албански Еди Рама и председавајући Већа министара Босне и Херцеговине Вјекослав Беванда, „Јутарњи лист” објавио је и мапу будућег аутопута – на којој нема Црне Горе.

 Према наводима овог листа, уместо преко Дубровника, Црну Гору и Албанију са западном Европом аутопут ће највероватније повезивати преко Босне и Херцеговине. Такву информацију овим новинама потврдио је добро упућени саговорник из хрватске владе, који истиче да је начелна одлука о томе заправо већ донета.

„Јутарњи лист” је мапу будућег аутопута, на којој нема Црне Горе, већ се Хрватска граничи са Албанијом, неколико сати након објављивања уклонио.

„Део јадранско-јонског аутопута на јужном Јадрану градиће се као наставак А1, али највероватније не преко Неума и Дубровника, него преко Почитеља и Требиња, одакле ће настављати према Црној Гори и Албанији”, пише „Јутарњи”.

То значи да Дубровник и крајњи југ Хрватске, по свему судећи, с остатком земље и Европском унијом и неће бити спојени аутопутем него постојећом Јадранском магистралом. Она ће, међутим, на неким местима бити претворена у брзу цесту, то јест добиће још једну траку, а на низу локација у плану је и градња обилазница.

„Пут земаља региона у ЕУ трасиран је и њиховим саобраћајним повезивањем с ЕУ. Највећи део аутопута кроз Хрватску већ је изграђен: преостаје још градња аутопута од Крижишћа до Жуте Локве (ако се од тога не одустане), као и спајање Ријеке с Трстом, због чега треба осигурати сарадњу са Словенијом”, наводи „Јутарњи”.

 Градња јадранско-јонског аутопута била је једна од главних тема састанка премијера Хрватске, БиХ, Црне Горе и Албаније у Цавтату, који је одржан пре два дана. Разговори  Милановића, Беванде, Ђукановића и Раме припрема су за значајнију конференцију о Западном Балкану која ће се, под диригентском палицом немачке канцеларке Ангеле Меркел, одржати 28. августа у Берлину. На том скупу, према најавама влада ових држава, премијери земаља региона треба да немачкој канцеларки на берлинској конференцији изложе предлог стварања посебног фонда из којег би се до 2020. финансирала израда пројектне документације за делове јадранско-јонског аутопута у БиХ, Црној Гори и Албанији.

Градња јадранско-јонског аутопута у тим земљама могла би почети тек након што се изради пројектна документација, што значи да је њен завршетак могућ тек 2030. или чак касније.

Како су известили подгорички медији, хрватски премијер је рекао да је са колегом из Црне Горе разговарао не само о саобраћајници већ и о помоћи неопходној да Црна Гора буде примљена у НАТО.

„Међу многобројним темама које нас вежу, једна се посебно истиче, а то је питање јадранско-јонског аутопута. То је заједнички интерес све четири државе, који још није остварен. То је била главна тема разговора и циљ који нико од нас још није постигао. Друге теме разговора обухватиле су европске интеграције, помоћ, то јест подршку коју Хрватска може пружити својим суседима на путу ка ЕУ. Такође смо разговарали и о подршци Црној Гори када је реч о НАТО-у. Јадранско-јонски аутопут је нешто што је наша блиска перспектива. За Хрватску тај пут има финансијски значај, због продужетка трасе и транспорта који тренутно иде преко Италије. Црној Гори је овај пројекат битан као најближа веза са Западом, као и Албанији и БиХ”, рекао је, према наводима црногорских медија, Милановић.

Према овим изворима, црногорски премијер је са тог скупа поручио:

„Покушавамо да осмислимо сценарио како надоместити дуго време заостајања наших држава за осталим развијеним земљама. Због тога смо фокусирани на оно што верујемо да представља важан корак. За Црну Гору је то без дилеме развој саобраћајне и енергетске инфраструктуре. У том контексту је питању јадранско-јонског аутопута придата посебна пажња током нашег разговора. То је важан коридор који би требало да приближи могућност конзумирања свих европских достигнућа и стандарда за грађане наших држава. Покушаћемо, већ на конференцији у Берлину, да ово представимо као важно питање развоја региона.”

Председавајући Већа министара БиХ Вјекослав Беванда новинарима је казао да је довољно само „погледати географску карту и видети колико је битан овај коридор и колико он доброг доноси”, док је албански премијер Еди Рама исказао задовољство што ће овај пројекат повезати све земље.