Путинов трећи човек

Каква ће бити улога Виктора Зупкова, основно је питање које од среде мучи "кремљологе" – и са запада и са истока. Слично времену од пре осам година, када је на највишу функцију у држави дошао актуелни председник Владимир Путин, политички аналитичари су приморани да баратају са више непознаница и рекла-казала него конкретних података. Уосталом, коме је до сада заиста било важно ко је човек који се на листи 100 најутицајнијих Руса налазио на не баш убедљивом 84. месту?
Председавање руском владом је увек представљало неку врсту игре на танкој жици. Будући да о личности премијера одлучује, искључиво, шеф државе, руковођење Кабинетом министара има подоста ограничења.

Објективно, влада је ту да прати стратегију и извршава задатке првог човека Кремља, и у зависности од тога како "прати" његову визију опстаје – дуже или краће. Сетимо се, и у Јељциново доба смене владе биле су рутинска ствар. Али именовање Зупкова ипак уноси извесну забуну. Наиме, све приче о томе да ће досадашњег премијера Михаила Фраткова заменити личност предодређена да већ у марту 2008. замени и самог Владимира Путина – преко ноћи су пале у воду.

Тренутно може само да се нагађа шта је шеф државе устоличењем Зупкова хтео да поручи. Једно је сигурно, у низу успеха које је као председник постигао, Путин сигурно не може да буде презадовољан резултатима борбе против монопола и корупције. Ова пошаст, до врхунца доведена у време владавине Бориса Јељцина и његових олигарха, и даље остаје болна тачка руске свакидашњице. Давање премијерских овлашћења досадашњем првом човеку Службе за борбу против безакоња у финансијској сфери, по свој прилици, требало би поменутом да обезбеди и додатну ширину у деловању.

Увођење у игру "трећег човека" својеврсна је порука и двојици досадашњих главних претендената на место председничког наследника – вицепремијерима Сергеју Иванову и Дмитрију Медведеву. Последњих неколико месеци медији су се превише приклонили спекулацијама да ће жезло шефа државе скоро сигурно бити предато у руке првопоменутом. Ово је здрави ривалитет Иванова и Медведева, на неки начин, довело у ћорсокак. Првог је могло да уљуљка у самоуверењу да му се смеши блистава каријера једног од најмоћнијих људи на свету, другог да обесхрабри у досадашњим напорима у решавању кључног проблема Русије – социјалног положаја грађана.

С тим у вези треба поменути и један интересантан детаљ. Зупков је, уочи разматрања премијерске кандидатуре у Државној думи Русије (што је само формални чин), изјавио да је, у принципу, спреман да преузме чак и функцију првог човека у земљи. Ма колико оваква изјава деловала исхитрено, па можда и неукусно, тешко је веровати да није усаглашена са Путином и да гађа управо најважнију мету – амбиције Иванова и Медведева. Другим речима, актуелни председник свима поручује да ја он и даље главни, а да је на онима који гаје наследничке амбиције да докажу да су тога и достојни.

Али, све поменуто могло би да значи и да ни сам Путин још увек није донео коначну одлуку – шта, ко и како после њега. Према неким мишљењима, Зупков би могао да преузме вођство и над пропредседничком партијом Уједињена Русија. Овим би се обезбедила руска варијанта демократичности при избору новог шефа државе, пошто у победу "ујединитеља" на предстојећим парламентарним изборима 2. децембра нико и не сумња. За Запад је и толико довољно.

У игри је и варијанта по којој би победник на предстојећим председничким изборима (марта 2008) на тој функцији остао само онолико колико му је потребно да поднесе оставку и тиме отвори пут за ванредне председничке изборе и поновну кандидатуру (и несумњиву победу) Владимира Путина. Све у складу са уставом.

Спекулације о томе ко ће наставити да води Русију после мартовских избора, чини се, пре свега су храна за медије гладне сензација. Чињеница да је именовање Виктора Зупкова за новог премијера више подигло прашину међу посленицима седме силе него међу светским политичарима јасно казује да су и на западу и на истоку свесни кључне чињенице да је Русија, после Јељцинових година посртања, ушла у период дугорочније стабилности. Јасно је и то да је поменута стабилност заснована на добрим економским показатељима, јачању војне моћи, повратку поверења међу бившим савезницима, као и стицању нових партнера, посебно на истоку.

И, што је не мање важно, такозвани, "путинизам" није више кованица у вези само са једним човеком него, пре свега, са начином рада и размишљања који су, у само осам година, из корена променили односе како у Русији – тако и на читавој нашој планети. И Зупков, и Иванов, и Медведев су део те приче и Путинови џокери.

Слободан Самарџија

-----------------------------------------------------------

Дума подржала Зупкова

Москва - Руска Државна дума подржала је јуче кандидатуру начелника Федералне службе за финансијски надзор Виктора Зупкова за новог руског председника владе. За предлог руског председника Владимира Путина да Зупков буде нови премијер гласао је 381 депутат, а против њега 47 посланика доњег дома руског парламента, док је осам депутата било уздржано.

За утврђивање кандидатуре била је потребна проста већина од 226 посланичких гласова, а није усвојен предлог опозиционе Комунистичке партије Русије (КПРФ) да се гласање одложи за касније. КПРФ јуче је најавио да ће његови депутати гласати против Зупкова. Лидер комуниста Генадиј Зјуганов образложио је то саглашавањем Зупкова да спроводи "стари курс", који "није за 21. век".

Танјуг