Хамас је научио лекцију

У ексклузивном интервјуу за „Политику”, Цахи Ханегби, један од најближих сарадника премијера Бенјамина Нетанијахуа, говорио је о рату у Гази, судбини шефа војног крила Хамаса Мухамеда Деифа и изгледима за дугорочни мир између Израела и Палестине. 

Ханегби је рођен у породици циониста десничара. И отац и мајка су му били водеће личности у Лехију, тајном оружаном покрету усмереном против британске управе који је вршио атентате на стране дипломате, између осталих и на посредника УН Фолка Бернадота. (У својим новинама, „Фронту”, тврдили су да „ни јеврејска етика ни јеврејска традиција не дисквалификују тероризам као средство борбе”. „Веома смо далеко од свих моралних обзира док траје наш национални рат”, наводи се ту.)
Његова мајка Геула Коен после је дуго година била члан Кнесета и никада није одустала од сна о великом Израелу, који би обухватио библијске земље Јудеју и Самарију, или оно што се у секуларној терминологији УН назива ОПТ – окупиране палестинске територије.
Син је кренуо стопама родитеља. Као милитант у кампусу Хебрејског универзитета добио је 1980. шест месеци условне казне због напада на арапске студенте ланцем бицикла.
Ханегби се у међувремену стално померао ка идеолошком центру. Током веома успешне политичке каријере, дуже од две деценије, био је под четири премијера на широком спектру кључних позиција, укључујући место министра правде, министра унутрашње безбедности и министра за обавештајна и нуклеарна питања. Такође је био одговоран за надзор израелске агенције за нуклеарну енергију, а служио је и као председник скупштинског одбора за иностране послове и одбрану. Тренутно је посланик партије Ликуд и заменик министра спољних послова.
У телефонском разговору из своје канцеларије у Јерусалиму, Ханегби нам каже да је Хамас за 50 дана операције „Одбрамбена оштрица” научио лекцију да се авантуризам не исплати.

„Више од 4.000 ракета је испаљено, али ово оружје нема стратешки значај. Уместо да буде паралисан, Израел је још уједињенији и јачи. Ако изузмемо трагичну смрт четворогодишњака на југу, број жртава које смо претрпели је минималан.”
„Друга страна није добила ништа, а изгубила је много. Нанета јој је огромна штета. Сетите се Либана 2006. Кад је видео шта се десило у четврти Даја, вођа Хезболаха је признао да никад не би киднаповао израелске војнике да је знао колики ће на крају бити број жртава, а то је оно што је пре свега изазвало рат. Од тада, Хезболах се не усуђује да започне нову рунду. Хоћемо ли имати осам година мира од Хамаса? Нећемо знати док не прође време, али ова операција их је врло тешко погодила. Успели смо да погодимо руководство. Убили смо команданте у Рафи. Знамо да је у једној уништеној кући био Мухамед Деиф, главни шеф војног крила. Он је или мртав или вегетира. У сваком случају, нема га на сцени. Ти момци су спремни да погину, али нису склони самоубиству. Други су добили поруку.”
„За отприлике годину дана имаћемо технолошко решење које ће нам омогућити да откријемо и уништимо мрежу тунела. Хамас онда неће бити способан за нападе преко границе.”
Упитан да ли ће можда ослабљен Хамас у Гази отворити простор за мале децентрализоване радикалне џихадисте, Ханегби одговара да ђаво ког знате није бољи од ђавола ког не познајете. Тај став је недавно изнео и премијер.
„Хамас је Идил и Идил је Хамас”, рекао је прошле недеље Нетанијаху. Делују на исти начин. То су гране истог отровног дрвета. То су два екстремистичка исламистичка терористичка покрета која отимају и убијају невине, убијају своје људе, не презају ни од чега, укључујући намерно убијање деце.”
Са таквом дијагнозом непомирљивог фанатизма, да ли могуће застрашити на дуже групу као што је Хамас? Ханегби јасно каже да је, у случају будућих сукоба, Израел у потпуности спреман на војну окупацију Газе с циљем свргавања Хамаса са власти.
„Планови већ постоје. Ми то можемо. Осврните се на 2002, када је Хамас на Пасху извршио масакр у Нетанији, када је погинуло 30 и рањено 140 људи. Ми смо окупирали Џенин и Наблус. Можемо да покренемо сличну операцију у Гази. Било би крваво: најмање двадесет дана тешких борби у почетној фази, а онда дужи период – године, не месеци – да завршимо посао. То нам није примарна опција, али смо спремни да поднесемо сваки терет да сачувамо безбедност израелских грађана.”
„Израел је спреман на болне уступке да би се постигло решење о две државе. Палестинска управа под Махмудом Абасом је добра адреса за преговоре. Хамас је, с друге стране, доктринарно обећао да ће да нас уништи. Не мислим да то може да се промени.”
У среду вече се у Гази прасак калашњикова мешао са буком аутомобилских сирена. Маса се окупила у улици Омара Муктара да прослави објаву из Каира о прекиду ватре на месец дана. Услови су мало другачији од договора понуђеног недељу дана по почетку рата, који је Хамас одбацио.
Али портпарол Хамаса је прогласио победу. „Оружаним отпором смо постигли оно што арапске војске нису успеле да остваре”, рекао је Сами Абу Зухри. „Овај нејаки окупирани народ победио је најјачу армију на Блиском истоку и уништио непријатељску моћ одвраћања и легенду о непобедивој војсци. Вредност ове кампање није у отварању овог или оног прелаза, већ у утирању пута за следећу фазу – ослобађање Јерусалима.”