Путин и Порошенко нису се разумели

„Владимир Путин и Петар Порошенко разговарали су у уторак у Минску различитим језицима, обојица користећи – руски.” Ово је основна оцена сусрета председника Русије и Украјине у белоруској престоници, коју преноси московски „Комерсант”.

И заиста, оно што је саопштено по окончању сусрета у Дворцу независности умногоме је у сагласности са наведеном оценом. Руски председник је задовољан: избегао је причу о војним дешавањима на украјинском терену и пребацио пажњу на економске проблеме који би могли да задесе његову земљу и целу Царинску унију (у којој су још и Белорусија и Казахстан), али још теже Украјину, уколико би Кијев, како је најављено, у септембру ратификовао Споразум о придруживању са Европском унијом.

Мада је разговор са украјинским колегом назвао „задовољавајућим”, Путин није пропустио да напомене да ни сам није сигуран у којем ће се правцу даље кретати ситуација. Пре свега на економском, али и на војном плану.

Украјински председник био је мање расположен и изјавио је да је његов сусрет „у четири ока” са руским колегом био и тежак и сложен. Уосталом, медији су још уочи ових разговора изнели тезу да, када је у питању ратни сукоб у Украјини, Путин Порошенка не сматра равноправним партнером.

Ипак, као заједнички став искристалисало се да је неопходно сачинити такозвану мапу пута и да би контакт група оформљена за решавање украјинске кризе требало што пре да обнови рад и да делује далеко активније и ефикасније како би се обезбедио хитан прекид ватре.

Према извештајима руских агенција, војно-политичка ситуација у региону Донбаса и није могла да буде разматрана без присуства представника САД. Али, како изгледа, администрација америчког председника Барака Обаме овога тренутка није спремна на тако одлучујући корак.

Сусрет у Минску, уприличен у оквиру самита земаља Царинске уније, Украјине и ЕУ, био је добра прилика и да се поразговара о новом хуманитарном конвоју који Русија намерава да пошаље у ратом разорене делове источне Украјине. 

Нема сумње да Владимир Путин кризу у Украјини посматра на два нивоа – као хуманитарну кризу и као економску. И док је у погледу прве јасно изнео да су догађаји у бившој совјетској републици нешто о чему морају директно да разговарају њихови учесници, када је реч о економији, ствари стоје другачије.

Како преноси коментатор „Њујорк тајмса”, проблем је то што Украјина нема баш превише интереса да заустави крвопролиће, док Русија упорно тврди да ни на који начин није умешана у грађански рат који тамо траје већ месецима.

Са друге стране, најављеним ратификовањем договора Украјине и ЕУ отвара се поље да велике количине неквалитетне украјинске робе доспеју на тржишта земаља Царинске уније, док би украјинско тржиште било препуштено производима са Запада. Ово би, према руским рачуницама, највећу државу на свету коштало око 2,77 милијарди долара, што је свакако неприхватљив губитак. Логично, уследиле би контрамере, па и затварање руског тржишта за производе из суседне републике, чиме би се Украјина, у крајњем збиру, нашла у улози – губитника.

„Договорили смо се да интензивирамо рад и пронађемо нека решења”, рекао је Путин медијима по окончању сусрета са Порошенком, понављајући да ће, ако у томе не буде заједничког успеха, Русија морати да предузме заштитне мере.

При том је изразио наду да ће се Запад са уважавањем односити према мерама које Москва доноси ради заштите своје економије, пренели су медији.

У сваком случају, и упркос многим надањима, до напретка у односима две бивше сестринске државе овај пут није дошло. Чека се следећа прилика, а то би могла да буде инаугурација новог председника Турске, на коју су позвани и Путин и Порошенко.

Важна чињеница је и то што је Порошенко ових дана распустио актуелни сазив Врховне раде (парламента) и расписао ванредне изборе за највише законодавно тело у земљи. Док се не обави цео изборни процес, шеф државе не може ни да размишља о евентуалном давању било какве врсте аутономије источним провинцијама која би централној власти у Кијеву у одлучујућем тренутку могла да „веже руке”.

Са Украјином у вези било је речи и у централи НАТО-а у Бриселу. Према речима првог човека Андерса Фога Расмусена, алијанса је спремна да отвори нове сталне базе у источној Европи. На самиту НАТО-а идуће недеље у Велсу биће разговора о стварању снага за брзо реаговање које би се супротставиле потенцијалној акцији Русије против држава чланица НАТО-а попут Естоније или Летоније.

Подсетимо, НАТО и Русија су 1997. склопили „основни договор” о неотварању нових база алијансе у земљама бившег Источног блока, па и СССР-а. Приликом недавне посете Летонији, немачка канцеларка Ангела Меркел је потврдила да је поменути споразум – и даље на снази. Да ли ће тако и остати, знаће се ускоро.