Барозо: Реална перспектива проширења ЕУ

БЕРЛИН – Желимо да видимо земље Западног Балкана учлањене у Европску унију, али кад ће се то догодити зависи пре свега од њих, поручио је данас председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо Берлину.

Он је на заједничкој конференцији за штампу коју је одржао са немачком канцеларком Ангелом Меркел и албанским премијером Еди Рамом рекао да је прикључивање Западног Балкана ЕУ „заједнички политички, економски и геостратешки циљ”.

„Следећи круг проширења неће се догодити одмах, а када ће до њега доћи зависи од брзине којом наши партнери спроводе реформе”, рекао је Барозо и додао да не треба сумњати да ће се то остварити.

Он је нагласио да је напредак које су земље региона, а посебно Србија, Албанија и Косово „стварне и опипљиве” и да пример Хрватске доказује да је чланство у ЕУ достижан циљ.

Барозо је обећао да земље региона могу да рачунају на пуну подршку земаља ЕУ у том процесу, али да су успостављање владавине права, регионална сарадња и добро управљање јавним финансијама од суштинског значаја.

„Као што стално понављамо: основне ствари имају приоритет”, истакао је он.

Председник Комисије је посебно нагласио значај регионалне сарадње за процес придруживања, уз речи да то не само успоставља стабилност и уклања препреке, већ утиче на побољшање квалитета живота обичних грађана.

Он се осврнуо на многобројне инфраструктурне проблеме у региону, посебно у енергетици, уз речи да се они морају превазићи уз строго поштовање европских стандарда.

„Постоји исувише ‘изгубљених карика’ кад је реч о енергетској, путној и железничкој мрежи”, упозорио је он.

Барозо је подсетио и да је ЕУ кроз претприступне фондове планирала да уложи преко 12 милијарди евра у западни Балкан, а да је петина те суме намењена регионалним пројектима.

„То доказује посвећеност ЕУ региону чак и у доба финансијске кризе”, указао је он.

Барозо се на крају свог излагања осврнуо на чињеницу да се ове године навршава један век од почетка Првог светског рата.

„ЕУ је пре свега мировни пројекат који почива на заједничким вредностима, што важи како за садашње, тако и за будуће чланице”, закључио је он.

Конференцију о западном Балкану иницирала је немачка влада, а поред састанка немачке канцеларке и Бароза са премијерима региона, одржана су још два састанка - министара привреда и финансија и шефова дипломатија.

----------------------------------------------

Меркел: Да процес проширења на Балкан тече брзо

БЕРЛИН – Немачка канцеларка Ангела Меркел, поводом данашње конференције о Западном Балкану у Берлину, поновила је да жели да процес ширења ЕУ на овај регион тече брзо, указујући да то, међутим, зависи од самих земаља.

Она је, на конференцији за штампу, истакла да је важан сигнал да све земље региона имају и теже ка европској перспективи.

Она је указала на чињеницу да је на конференцији учествовао председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо, која је спремна, како је додала, да помогне у изласку у сусрет великим очекивањима грађана региона.

Меркел је објаснила да је конференција о западном Балкану настала на размишљањима немачке владе како на одговарајући начин обележи стоту годишњицу почетка Првог светског рата, али и годишњица почетка Другог светског рата и завршетка Хладног рата.

„Чињеница да су данас свих осам премијера, министри спољних послова и привреде седели заједно је доказ тога да је последњих година пуно напредовано у региону, а ЕК и чланице ЕУ желе даље да помажу”, поручила је она.

Меркел је истакла да је планирање конференције почело и пре него што се могло наслућивати деловање Исламске државе у Ираку и ескалација у Украјини, и да је она организована из дубоког уверења да постоји обавеза да регион Западног Балкана срасте заједно.

„Дирљиво је када се види да сви заједно седе за једним столом, да се не свађају, већ разговарају конструктивно о заједничкој будућности”, рекла је она..

Меркел је указала да је намера да се започне „низ конференција”, и да овај састанак није само дневни догађај, иако је и он велика порука када сви седе заједно за једним столом.

„Желимо да покренемо један процес”, казала је она додајући да је договорен низ конференција на наредне четири године.

Меркел је објаснила да се ради о решењу политичког процеса, указујући да су Београд и Приштина направили велики напредак, а да је пред Босном и Херцеговином, после избора, изазов формирања владе, те да очекује да ће по оба питања бити даљег напретка.

Она је објаснила да се за годину дана може добро проверити да ли се нешто помакло, поновивши да после избора у Босни предстоји питање формирања владе, да је Немачка спремна да подржи, али да на то морају бити спремне странке, као и да има још нерешених питања која морају наћи солуцију између Београда и Приштине.

„Указали смо на напредак и по питању тога са да су српски и албански премијер остварили контакте”, рекла је она.

Такође је казала да је уочи конференције било билатералних састанака учесника, подвукавши да је веома битна регионална сарадња, а да су кључни саобраћајни и економски пројекти.

Председавајући Процеса сарадње југоисточне Европе Еди Рама у име региона захвалио се Меркеловој на организовању историјског тренутка који је ујединио „све у име боље будућности”.

Такође се захвалио аустријском канцелару Вернеру Фајману на спремности да организује наставак Конференције идуће године, што, како је рекао, обећава да се процес наставља.

„Ово је био важан тренутак за западни Балкан. Ако погледамо историју он подвлачи улогу Европе када је реч о миру и просперитету”, казао је Рама.

Он је истакао да је земљама региона ЕУ не само успех, већ инспирација и нада у бољу будућност, те да је већ кроз кораке предузете на путу ка статусу кандидата свака земља учинила важне ствари за грађане.

Све земље су се, према његовим речима, определиле за наставак пута реформи како би једног дана постале део европске породице, додајући да је пут дуг, али и да треба имати у виду чињеницу да је ово прва година у историји региона без сукоба нити у једној држави овог дела Европе.

Истовремено је нагласио да је уверен да је овај регион важан Европи како геополитички, тако и геопривредно.

----------------------------------------------

Етингер: ЕУ се не противи Јужном току

БЕРЛИН – Европски комесар за енергетику Гинтер Етингер рекао је у Берлину да се Европска комисија не противи гасоводу „Јужни ток”, али да се не треба заваравати да нафтни гасни гигант Гаспром неће имати главну реч у том пројекту, преноси Вол стрит џурнал.

„Руски партнери морају да схвате да ми имамо другачију културу. Не заваравајте се, ако Гаспром поседује 50 одсто гасовода, тада Гаспром одлучује а не ви. Мислим да Гаспром треба да сматрамо партнером, али не смемо да му дозволимо да постане свемоћан”, поручио је Етингер на конференцији о Западном Балкану у Берлину.

Он је позвао Русију да буде отворена за фер разговоре и поштује тржишна правила када се ради о „Јужном току”, чији циљ је да се допреми гас у Европу, заобилазећи Украјину.

ЕУ је, подсећа Вол стрит џоурнал, разговоре о том пројекту обуставила до даљњег.

Међународни гасовод Јужни ток, пројекат који је покренула руска државна компанија Гаспром да би се у испорукама гаса за Европу заобишла Украјина, вредан је више од 16 милијарди евра, а планирано је да прве испоруке гаса буду крајем 2015. године.

План је да се руски гас цевима испод Црног мора, а копном преко Бугарске, Србије, Мађарске и Словеније одведе до потрошача у средњој и западној Европи.

Етигнер је такође данас позвао Русију и Украјину да у међусобном конфликту не користе гас као средство уцене, истакавши да је безбедно енергетско снабдевање кључно и не сме да буде укључено у могуће додатне санкције Русији.

Он је навео да ради на сценарију у најгорем случају, који ће бити представљен шефовима држава и влада ЕУ средином октобра, у случају да Русија одлучи да обустави испоруку гаса Европи или уколико Украјина блокира транзит гаса кроз своју земљу.

„Не очекујем ниједну од ове две опције да се деси, али могућност да се не деси није нула”, рекао је Етингер на конференцији о Западном Балкану у Берлину и додао да жели да посредује између Москве и Кијева.

„Руси могу да очекују да ће рачуни за гас бити плаћени, и, истовремено, Украјина и други купци (гаса) могу да очекују да ће цене гаса диктирати тржиште, а не закулисне политичке радње, и да гас и цене гаса нису инструменти потчињавања и уцењивања, већ понуде и потражње на фер и отвореном европском тржишту. То је наш циљ”, рекао је Етингер.