Мик Џегер и тенкови

Дугујем читаоцима једну предратну причу, о Ролингстонсима у Прагу 1990. године, први пут... На великом страховском стадиону окупило се готово сто хиљада људи – млади су били на терену, са свећама у рукама, старији, све до узраста Мика Џегера, на трибинама. Подијум јарко осветљен, крај њега две девојке од гуме, висине новобеоградског солитера, веома љупке, једној се ципелица (деминутив схватити условно) клатила на прекрштеној нози, а из запаљене цигарете избијали су светлосни и димни ефекти.

Невероватно брзо и хитро, на сцену је први истрчао Мик Џегер, отпевао једну сјајну песму, а када се аплауз најзад стишао, тихо, сугестивно рекао у микрофон нешто због чега је свима на стадиону застао дах:

The tanks are rolling out,
The Stones are rolling in...

Сви су схватили алузију – наиме, у то време су тенкови трупа Варшавског уговора, који су 1968. године угушили "Прашко пролеће", веома споро напуштали тадашњу Чехословачку. Веома споро – наравно, за демократски настројене Чехе и Словаке. Тенкови се котрљају напоље, Камење се котрља унутра...

Сетио сам се тада мога пријатеља Јозефа Шкворецког – превео сам његове приповетке у нарочитом, мом избору. Сакупио сам у једној књизи готово све што је Јозеф написао о џезу. Главна идеја Шкворецког била је да џез представља не само израз онога што су филозофи назвали