Mik Džeger i tenkovi

Dugujem čitaocima jednu predratnu priču, o Rolingstonsima u Pragu 1990. godine, prvi put... Na velikom strahovskom stadionu okupilo se gotovo sto hiljada ljudi – mladi su bili na terenu, sa svećama u rukama, stariji, sve do uzrasta Mika Džegera, na tribinama. Podijum jarko osvetljen, kraj njega dve devojke od gume, visine novobeogradskog solitera, veoma ljupke, jednoj se cipelica (deminutiv shvatiti uslovno) klatila na prekrštenoj nozi, a iz zapaljene cigarete izbijali su svetlosni i dimni efekti.

Neverovatno brzo i hitro, na scenu je prvi istrčao Mik Džeger, otpevao jednu sjajnu pesmu, a kada se aplauz najzad stišao, tiho, sugestivno rekao u mikrofon nešto zbog čega je svima na stadionu zastao dah:

The tanks are rolling out,
The Stones are rolling in...

Svi su shvatili aluziju – naime, u to vreme su tenkovi trupa Varšavskog ugovora, koji su 1968. godine ugušili "Praško proleće", veoma sporo napuštali tadašnju Čehoslovačku. Veoma sporo – naravno, za demokratski nastrojene Čehe i Slovake. Tenkovi se kotrljaju napolje, Kamenje se kotrlja unutra...

Setio sam se tada moga prijatelja Jozefa Škvoreckog – preveo sam njegove pripovetke u naročitom, mom izboru. Sakupio sam u jednoj knjizi gotovo sve što je Jozef napisao o džezu. Glavna ideja Škvoreckog bila je da džez predstavlja ne samo izraz onoga što su filozofi nazvali