Промењен начин бодовања мале матуре

Иако су у протеклих годину дана просветне власти најављивале промену у начину бодовања мале матуре тако што ће се више уважавати знање на испиту него оцене из школе које нису објективне, на јучерашњем радном доручку са новинарима, министар просвете др Срђан Вербић испустио је праву „бомбу”: следеће године матуранти ће моћи да освоје по 10 бодова на сва три теста, док ће 70 бодова доносити успех из основне школе.

Подсећања ради, до сада су оцене из основне школе доносиле 60 поена, а после много полемика у јавности и протеста родитеља, непосредно пре летње паузе, Национални просветни савет је у проблематичном бројању гласова, усвојио одлуку да ће тестови из српског и математике носити по 10 поена, а комбиновани тест 20. За ову одлуку био је пресудан глас др Зоране Лужанин, која је у том тренутку изабрана за нову помоћницу министра просвете, а још није била разрешена дужности члана НПС.

Након тога се сматрало да ће потпис министра бити само формалност, али је уследило изненађење, на радост родитеља, пре свега. И управо је др Лужанин била та која је јуче образложила нову одлуку просветних власти:

– Нисмо желели да повећамо учешће завршног испита да се не би догодило да ученици занемаре градиво и почну да спремају само завршни испит. Такође нисмо желели да на тај начин омаловажимо оцену наставника, иако смо свесни да су критеријуми у школама благи и да се сваке године повећава број вуковаца. Зато ћемо у наредној школској години радити на подизању објективности оцењивања, али ћемо и учинити све да заштитимо наставнике од родитеља који би желели да утичу на оцену.

На питање „Политике” зашто је дошло до промене одлуке и да ли се он лично слаже са њом, будући да је пре доласка на место министра био на челу Центра за испите у Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања (који је био задужен за ову тему), др Вербић је одговорио да је анализа података показала да је ово било најбоље могуће решење у овом тренутку, јер се „одлуке доносе на основу анализе података, а не притисака, претњи и личних мишљења”.

– Некада можемо да излечимо последицу, можемо да скинемо температуру. Али ми нећемо да скидамо температуру, хоћемо да лечимо узрок, а не последицу. Ако је последица лош начин оцењивања, ми нећемо да дајемо већи значај завршном испиту да би исправљали криву Дрину, него ћемо да променимо начин оцењивања. Ако будемо додавали бодове завршном испиту, онда ће бити све мања одговорност оних који дају оцене. Наставници морају да то ураде на најобјективнији могући начин, а наше ће бити да их штитимо у томе.

Зорана Лужанин је подсетила да је већина чланова Националног просветног савета инсистирала на томе да им се доставе подаци након овогодишње матуре и да су били у праву због тога, јер су ђаци сада први пут полагали и комбиновани тест, па су резултати анализе показали да мора да се пронађе ново решење.

– Спремни смо да променимо одлуку у интересу ученика. Тестирано је неколико модела и овај је био најбољи. Овако ћемо дати прилику деци да се коригују неправилности у оцењивању, а истовремено не желимо ни да судбина детета зависи од успеха на испиту – додала је Лужанинова.

Ђаци се имати иницијалне тестове из математике у четвртом, шестом и осмом разреду како би се направио пресек стеченог знања, који се неће оцењивати, нити ће због показаног (не)знања наставници трпети последице.

– Нико неће имати ни мању, ни већу плату у зависности од знања који су показали ученици, не желимо да направимо грешку какву су направиле неке европске земље – рекао је Вербић.

Да су вуковци највећи проблем у рангирању деце, потврдили су и сами представници министарства, износећи податке за последњих седам година који показују да се проценат најбољих ђака са 12,28 одсто 2008. године, попео на скоро 14 одсто у 2014. години.

На питање да ли ће школска година почети на време, јер је један синдикат најавио штрајк због најаве смањења зарада од 10 одсто, министар је одговорио да је све спремно за почетак школске године и да синдикати нису јединствени по питању штрајка.

Он је рекао да механизам смањивања још није јасан, па не може да се прави план, али да ће се разговори са синдикатима наставити, јер има много важнијих проблема, попут транспарентности запошљавања.

– Наш став је да треба заштитити запослене у образовању, јер немамо вишак у просвети, само имамо људе који не раде добро или су на погрешним местима. Морамо да почнемо да примамо људе по конкурсу, најбоље, а не по листама технолошких вишкова – рекао је Вербић.

Он је рекао и да се у овом тренутку завршава прерасподела ученика и да ниједна школа неће бити затворена после прерасподеле, нити ће било који наставник остати без посла. Такође је рекао и да неће бити отварања нових одељења која захтевају нова радна места и за период после 1. септембра најавио почетак запостављене реформе гимназија, већу подршку трогодишњим средњим школама и измене неколико закона, од којих ће приоритет имати закон о уџбеницима.

----------------------------------------------------------------------------

БУ на 501. а Мегатренд на 9.138. месту

Др Миодраг Поповић, саветник министра и проректор Универзитета у Београду, реаговао је на текст објављен прекјуче у нашем листу под насловом „Шта је аутентично у докторату Миће Јовановића”, у којем је речено да „високо образовање у Србији никада није било на нижим гранама”:

– Није баш све тако црно као што изгледа, иако, наравно и код нас има лоших универзитета, као и свуда у свету. Међутим, заборавља се да у свету има 20.000 универзитета, а да је БУ рангиран на 369. месту на престижној Шангајској листи, док су иза нас најбољи универзитети Турске, Индије или Словеније, а реч је о земљама у којима се много улаже у високо образовање.

Једина светска листа на којој се налазе и приватни универзитети из Србије, по његовим речима, је она на којој се рангира видљивост на вебу. БУ је ту на 501. месту, а примера ради, Мегатренд на 9.138. месту.