Труба нас је одржала…

Показало се да „Ел система” лако привуче децу и младе и од њих прави успешне људе, добре другаре спремне да помогну свакоме ко се нађе у невољи. Свирајући и певајући сваке недеље пред родитељима и пријатељима стекну још и самопоуздање неопходно у животу и за посао којим ће се бавити. У Венецуели из које је све потекло, у пограничном делу према Колумбији, многи дечаци и девојчице су се спасли странпутице којом би их одвеле дрога и проституција. Како?

Најједноставније речено певајући и свирајући у омладинским хоровима и оркестрима, јер, кажу, нема неталентованих и немузикалних. Покрет је установљен 1975. када се Хозе Антонио Абро, диригент, вратио из Америке и затекао два оркестра у којима није свирао ниједан Венецуеланац. Одлучио је да помогне да сви око њега осете радост бављења музиком. Под окриљем Унеска, уз помоћ банке, његова „Ел система” убрзо постаје пројекат за окупљање деце са маргине, подршка стварању лидера, а заправо систем у коме се млађарија групно музицирајући учи толеранцији, дисциплини, различитости, настојећи да буду вредни и успешни.

Данас „Ел система” или на српском „Систем” или „Оркестри наде” постоји у 60 држава света – на позорницама у својим местима, селима и градовима пева и свира чак четири милиона деце а све реномиране институције које нешто значе у музичком свету уважавају их и потписују споразум о сарадњи са њима, почев од Миланске скале до Ројал Алберт хола и Ковент гардена.

Рекло би се пројекат као скројен по мери Србије и земаља Балкана у којима се некада братски живело наздрављајући југословенству. А тек помисао на насиље, тинејџерски пивски алкохолизам по парковима до зоре...

Нове генерације заборављају рат

„Ел система” је освојила Венецуелу, тамо данас 480.000 деце и младих проводи слободно време у 480 музичких центара. Код нас ће их бити стотинак од септембра.

За причу о „Ел системи” у Србији битно је да поменемо Мјузик арт пројекат.

– Када је МАП настао пре четири године имали смо идеју да на Балкан доводимо реномиране извођаче, да спојимо наше и уметнике из света и промовишемо културну сарадњу – истиче Ђурђа Папазоглу, директор. Али, сусрет са трубачем Франциском Пачом Флоресом, једним од најперспективнијих млађих музичара, који је иако има тек 33 године на такмичењима „узео” мноштво награда, променио је све планове организатора МАП-а. Он је као следбеник маестра Аброа промовисао „Ел систему” и МАП је то оберучке прихватио и применио.

– У новембру 2012. на Факултету музичке уметности Флорес је одржао предавање и мајсторску радионицу за студенте, дипломце трубе и професоре нижих и средњих музичких школа, наравно у сарадњи са професорима факултета – подсећа Папазоглу, и сама музичар са дипломом академије, опредељена за клавир.

Јасно је да „Ел система” полазећи од групног музицирања и наступа не нуди ништа до сада невиђено, напомиње директорка Папазоглу. Ипак, продубљујући осећања и односе младих несумњиво је за протеклих 39 година примене отишао најдаље. Прихваћен је у свим земљама где постоје конфликти или постконфликтне ситуације. Не тако давно у Сребреници су на четири језика певали дечаци и девојчице, потпомогнути гласовима вршњака из Словачке, Турске и још неких земаља, док су у публици седели њихови родитељи, у ратним годинама заклети непријатељи и рођаци страдалих.

Сви су добро дошли

У чему је тајна тих умрежених омладинских хорова и оркестара, питамо Ђурђу Папазоглу.

– Врата су свима отворена на дообуку и свакоме је дата прилика да покаже свој максимум. Они „заразе” малишане да заволе музикуне инсистирајући да од њих направе врхунске уметнике.Нема неких тестова и провера, свако бива примљен да пева или свира и развија лепе емоције у себи. Тако је настао и хор глувонемих у коме када хоровођа подигне руку деца знају да би истог момента требало да подигну глас. Задовољни су чак и они који само мимиком могу да допринесу колективном делу. У хору од 600 чланова сви се уче толеранцији и сасвим сигурно нико неће назадовати. Пре свега ће учити како да разумеју онога ко има неку муку у животу а на индивидуалним часовима ће, буде ли потребе, развијати додатно своје способности – описује Папазоглу венецуеланска искуства.

– Рецимо, недавно је у Котору на „Арт фестивалу” на мастер класу Пачо радио са децом која нису имала неки посебно развијен потенцијал, али постигао је то да прво дођу родитељи да их слушају па њихови пријатељи и сви су изашли фасцинирани оним што су видели. Мали свирачи и хористи су наставила код куће да испробавају оно што им је Флорес препоручио. Он инсистира да дете само открије шта може не чекајући да му се каже шта да ради и обавезно на следећем часу покаже шта је постигло –  појашњава директорка „Мјузик арт пројекта”.

Јесте да је Венецуела (географски) удаљена од нас, али нашим професорима то није сметало да и протеклих годину и по дана самоиницијативно почну да примењују на својим часовима „Ел систему”. Србија има 70 музичких школа које су одлично распоређене и у њихове темеље још када су осниване уграђено је уверење да се свој деци која желе обезбеди музичко образовање. Певало се одувек у културно-уметничким друштвима, уз логорску ватру, у хоровима пусте глас и инжењери и пилоти. Између два светска рата правници и лекари су имали своје певачке дружине. Дакле, традиција је ту...

– У Србији свира стотинак професионалних трубача и десет хиљада аматера. Кроз Гучу прође 500.000 људи, труба је заштитни знак Балкана и Србије и „Ел система” може да извуче са југа ко зна колико талентованих трубача, који не знају ноте а вансеријски су извођачи. Таленти све чешће иду у бели свет да се развијају, за њихове професоре биће прилике да се својим послом овде баве и откривају друге .

Пријатељица ми је причала 2007. да је у Ројал Алберт холу одушевљена енглеска публика 20 минута аплаудирала венецуеланском „Симон Боливар оркестру”, после извођења музике старих мајстора – додаје Ђурђа Папазоглу, напомињући да у некој сали за 20.000 људи оркестар и хор младих изводи класичну музику за обичан свет. Народ – народу.

„Ел система” прави успешне људе а не професионалне музичаре, подвлачи наша саговорница.

– У наредних годину дана МАП ће спроводити пилот пројекте у неколико школа са стотинак деце, Канцеларија за социјалну инклузију нам је партнер, Министарство просвете нас подржава. Нема потребе да се праве паралелне институције, довољно је учврстити постојећу мрежу. Центар за права детета нас је подсетио да ћемо укључујући младе из дома „Дринка Павловић” појачати њихово самопоуздање, јер они увек када им живот уз све неправде до сада дода још понешто погну главу и одустају тврдећи да је узалуд да се труде. Иако има сврхе... – уверава директорка.

„Ел система” ће се код нас промовисати током септембра и октобра уз подршку Централне европске иницијативе, у програму ће се појавити гости из 11 земаља који свирају лимене инструменте. У Ужицу је планиран мастер клас, радионице чекају мале музичаре у Новом Саду и београдским школама „Вучковић”, „Словенски” и „Даворин Јенко”. А као круна свега: велики концерт 9. новембра у сали Коларчеве задужбине са оркестром РТС-аи Пачо Флоресом наравно. Почетници и професионалци на истој сцени. Трему ће свакако оставити код куће.

------------------------------------------------------------

Венецуеланци су уз помоћ музике склонили са улице децу којима су родитељи радили од ујутру до увече. Седма влада по реду финансира „Ел систему” да би малим музичарима све било бесплатно, па је неко срачунао да се за сваки тако уложени долар држави врати 1,87 јер нема криминала, стварају се креативни људи који би да се нису променили, били проблематични, или седели у затвору. Аустрија је, рецимо, „Ел систему” прихватила због досељеника и избеглица које настоји да укључи у свој систем.

 ------------------------------------------------------------

Свирка уместо алкохола

Родитељи су врло често у недоумици да ли је за њиховог сина или ћерку добро да се укључи у неки хор или оркестар, поготово у тинејџерском узрасту. Ђурђа Папазоглу потенцира да је баш за ту генерацију препоручљиво да буде у друштву вршњака јер ионако не знају шта ће са собом. Истраживања су показала да ће тиме задовољити потребу за уживањем, примерену њиховим годинама, коју неки попуне препуштајући се алкохолу и дроги, иако је корисније да се време проведе у слушању музике или још боље свирању. Уколико слуша музику или је изводи млад човек задовољава те своје потребе. Многи их задовоље оснивајући свој бенд и наступајући у школи...