Нова матура – већи притисак на наставнике

Дан после објављивања одлуке да ће се мала матура убудуће другачије бодовати, реакције родитеља и наставника су подељене – од оних који кажу да ће се сад повећати притисак, па и немиле сцене да се у дневник уписују више оцене, до оних који кажу да министру треба дати шансу јер је решио да се ухвати укоштац са једним од највећих проблема српског образовања.

Многи саговорници „Политике” с којима смо јуче разговарали још нису чули за нову одлуку министра Вербића, а неки од њих су чак и чланови Националног просветног савета који је, подсећамо, пре само два месеца донео другачији предлог о начину бодовања мале матуре. Оно што се сада зна, јесте да ће тестови носити по 10 поена, дакле биће равноправно третирани и по том основу ђак ће моћи да освоји максималних 30 поена. Успех из основне школе више не доноси 60 поена, већ 70 (новина је што ће се просечна оцена у седмом и осмом разреду множити са пет, док ће се успех у шестом разреду и даље множити са четири).

Наставници су листом подржали чињеницу да ће се убудуће више уважавати знање донето из основне школе, уместо да судбина детета зависи од три дана пријемног испита. Остаје, међутим, проблем субјективног оцењивања и пораста броја „вуковаца” у последњих седам година, што је рекао и сам Вербић, па самим тим нова одлука делује супротно здравој логици.

Међутим, објашњење просветних власти јесте да су променили одлуку у интересу ученика, на основу анализе јунског рока, у којем су ђаци први пут полагали трећи, комбиновани тест.

– Анализа јунског завршног испита је показала да постоји корелација између закључених оцена из српског, математике и предмета који се полажу у оквиру комбинованог теста и постигнутог успеха на матури. Ученици који су из математике имали закључену петицу на крају осмог разреда освојили су на завршном испиту из тог предмета у просеку 16 поена, они који су имали четворку имали су просечно 12, са тројком испод 10 бодова, а са двојком шест, од могућих 20 поена. Ови резултати показали су да можемо мало више да верујемо оценама које закључују наставници, али не у потпуности – образлаже саветник министра просвете, др Зорана Лужанин.

Јер 66.000 ученика који су полагали завршни испит у јуну, има просечну оцену на крају шестог разреда 4,12, у седмом четири, a у осмом чак 4,9 што ипак указује на необјективност оцењивања. Такође, први пут су саопштени и подаци о порасту броја „вуковаца” у последњих седам година, на готово 14 одсто ђака у једној генерацији.

– Форум београдских гимназија је први у јавност изнео драматичан податак о 15 одсто вуковаца, па су сви скочили на нас, а сад први пут чујемо и податке Министарства просвете. Којим ће то мерама министар да осигура да неће више бити поклањања оцена, шта ако следеће године тај проценат буде 17 одсто – поставља питање Миодраг Сокић, председник ФБГ.

Овај професор у Првој београдској гимназији, међутим, признаје да је оцењивање преблаго.

– У ту замку упадају и сами наставници, живи су људи, јер воле своје одељење, биће боље вредновани као наставници… Али без обзира на све то, мој је утисак да је Вербић ипак на добром путу и треба му дати шансу да у наредних годину дана такво стање промени. То све јесте ризик, али овога пута га не можемо дочекати на нож јер је човек из струке, има аргумената за тај потез, а при том је стартовао не од нуле, већ од минус седам – сматра Сокић.

Нешто другачијег мишљења је његов колега по дневнику Милорад Антић, потпредседник Уније синдиката радника у просвети Србије и председник Форума средњих стручних школа, који каже да сумња да ће оно што је најавио министар имати смисла у школама. Али он не верује ни да ће се повећати притисак родитеља, јер, „то је већ узело толико маха да на крају другог полугодишта, школе постају пијаце, на којима се тргује оценама”.

– Све би ово имало смисла када би влада, на пример, донела протокол о заштити наставника, који постоји у Америци и неким западним земљама – ако нападне наставника, родитељ може да буде осуђен и принуђен да, на пример, плати новчану казну – објашњава овај професор.

А да наставници покушавају да се са овим проблемом изборе на различите начине, показује и недавни случај у једној школи у Врњачкој Бањи, када су запослени фотографисали и послали просветној инспекцији јединицу у дневнику која је на седници наставничког већа невешто преправљена у двојку. Оцена је закључена упркос противљењу предметног наставника који је објашњавао да је девојчица током читаве године одбијала да учи и само ређале „кечеве”.