Петролејски социјализам

Бензин се продаје у бесцење у Венецуели, а влада Уга Чавеса управо је поставила још један светски рекорд: направила је највећу чорбу на свету у коју је укувала три хиљаде килограма пилетине и две тоне говедине, о поврћу, луку и зачинима да се и не говори. Чорба се крчкала у џиновском котлу на државној пијаци у предграђу Каракаса, уз обећање министра за храну Рафаела Оропеза да влада поседује довољно резерви хране упркос спорадичним несташицама услед контролисаних цена.

Био је ту и представник Гиниса, па је на лицу места уписао нови рекорд у своју светски познату књигу. Оборен је тако јулски  мексички рекорд када је справљена двоструко мања чорба сличног састава.

Многи страхују да је "петролејски социјализам" Уга Чавеса кратког века и да двадесет прво столеће неће бити запамћено по изградњи новог друштва, како то обећава венецуелански председник. Уз жељу да прошири "боливарску револуцију" на цео континент, по могућству и на Северну Америку, он профит од скупе нафте дели "капом и шаком" пријатељима спремним да се боре против "империјализма".

Поуздани показатељ да нешто у банкарским пословима не иде како треба јесте курс "црног долара". На паралелном тржишту амерички  зелембаћ се купује за двоструко више боливара него у банци. Венецуелански новац,  као и све важне ствари у земљи, зове се по имену Симона Боливара, борцу за независност Латинске Америке из осамнаестог века. И чорба за Гиниса, која се крчкала на државној пијаци је сходно томе "боливарска".

Рулет за сигурне добитнике

Сваки Венецуеланац који путује у иностранство може преко своје кредитне картице да од владине Комисије за девизно пословање,  по званичном курсу, купи до пет хиљада долара. Обично се ради извођења ове трансакције путује у најближу Арубу, карипско острво које припада Холандији. Са провода на Карибима, Венецуеланци се враћају пуног џепа. Уместо у банци, новац мењају на улици, где се за један долар добија 4.800 боливара. Америчку валуту купили су пре одласка у иностранство за 2.150 боливара. Куповина америчких долара, на овај начин, порасла је ове године за 65 одсто.

И европска млађарија, која у потрази за новим идејама  долази у револуционарну Венецуелу, доноси са собом "кеш". Тако им спавање и храна прерачунати после уличног мењања изађу готово бесплатно.

Свесна ових "злоупотреба" влада Уга Чавеса објавила је рат нелегалним уличним дилерима. Закон предвиђа високе казне за оне који су ухваћени у трговини на црно. Али, слично европским прописима о меким дрогама, не кажњава се нико ко поседује већу количину долара. Надзор је пооштрен, а казна за најтеже случајеве је и до седам година затвора. Плус новчана казна, у двоструком износу, од обављене трансакције "на црно".

Укидање три нуле

Од првог јануара са боливара ће се скинути три нуле. Нови јаки "суперболивар" вредеће колико данашњих хиљаду боливарчића. У радњама су већ освануле цене у оба боливара. Званични Каракас тврди да ће "монетарна реконверзија" допринети лакшем и бржем рачуну, што ће уредити књиговодство и подстаћи већу трговину. Суперболивар ће бити одраз снаге националне економије и, како се додаје, појачаће поверење у националну валуту .

Независни аналитичари упозоравају да су сличне или исте мере у осталим земљама Латинске Америке спроведене са различитим успехом. По једној анализи, ова мера довела је до  позитивних резултата само у три од 14 случајева на јужноамеричком континенту (Аргентина 1985. и Бразил 1986. и 1990.). Они не верују да ће "суперболивар" постићи циљ који му је прописао венецуелански председник, коме замерају да се последњих недеља претворио у самозваног банкара. Да ће се сасецањем три нуле сасећи инфлација и смањити цене.

Не обазирући се много на упозорења стручњака, Чавес се решио да банке прилагоди свом антиимперијалистичком креду. "Централна банка се претворила у боцу са кисеоником, слушајте ме добро", рекао је на редовном недељном ТВ шоу, који преносе уживо сви канали венецуеланске телевизије. "Новац боливарске Републике Венецуеле користи се као кисеоничка маска за приватне банке. То је", како је познат по елоквенцији и брзим ад хок метафорама рекао, "као кад човеку на самрти даш кисеоника, како би стао на ноге и направио још три корака… А приватне банке, иако их ми признајемо, морају да нађу сопствене резерве, да узимају свој кисеоник ако хоће да преживе…" Експеримент је трајао три дана. За то време попуцали су сви шавови у банкарским трансакцијама, па се брже боље посао вратио на стару праксу, са боцама кисеоника.

Многи већ сада коментаришу, да ће се социјализам 21. века, коме Уго Чавес ужурбано стреми, највише опећи на економском сектору. Јер, одавно је већ позната истина да бесплатан ручак не постоји. Сем можда ако такав обед не уђе у Гиниса, као богата чорба на државној пијаци у Каракасу.