Олимпијада у Пекингу циљ је ове генерације

Од 16. септембра 2007. међу освајаче медаља на најважнијим међународним такмичењима за одбојкаше уписана је и Србија. Због тога су наши репрезентативци јуче, по повратку с 25. европског првенства у Русији, били врло задовољни.

– Када смо почињали 1995, тада као СРЈ, освојили смо бронзу на Европском првенству у Атини. После тога су дошле и златне медаље. Надам се да ће и репрезентација Србије кроз неколико година да стигне до титула, – пожелео је капитен Никола Грбић уз најаву да му је ово било последње европско првенство, укупно седмо и сваки пут је екипа коју је водио била међу четири најбоље на Старом континенту. – Млађи саиграчи су први пут понели бреме одговорности, имали су прилику да играју и да издрже притисак. Зато ова бронза има већи сјај.

Медаља из Москве је седма с европских првенстава за нашу одбојку, пошто је Србија наследник СФРЈ, СРЈ и СЦГ. Прва је освојена 1975. у Београду и била је бронзана, а исти успех је поновљен и 1979. у Паризу. Златно доба наше одбојке почело је 1995. трећим местом у Атини, две године касније у Ајндховену смо се попели степеник више, 1999. у Бечу опет смо били трећи, али је тада први пут играно по садашњим правилима. Коначно, 2001. у Острави наша репрезентација је постала европски првак, у Берлину 2003. нам је припало четврто место, 2005. у Риму смо се вратили на треће место, које смо сачували сада у Москви.

– Тихо смо отишли, трудили се, пружили и добре и лоше игре и освојили медаљу. Не слажем се с поделом на старе и младе, јер смо сви ми млади, само неки имају више искуства. Сада нам предстоји да извадимо карту за Олимпијске игре, јер је Пекинг циљ ове генерације, – казао је Андрија Герић, уз Николу Грбића једини који на своје груди може да окачи све медаље које је наша репрезентација освојила у последњих 12 година.

Биографија Слободана Бошкана у репрезентацији је за страницу-две краћа, али је и он у "плавом" тиму од 1995:

– Одлазак на Европско првенство је био можда помало и депресиван, али је био у нашем маниру, без великих обећања. Прибојавали смо се од онога што нас чека у Русији после турнира у Пољској и турнеје у Италији, али смо играли добро кад је било најважније и освојили треће место. То је велики успех и добар увод у нову еру наше одбојке.

Од млађих играча највише времена у игри је провео и прилику потпуно искористио Бојан Јанић:

– Мислим да старији играчи имају много већу одговорност од нас, јер се млађима лакше гледа кроз прсте. Због могућих грешака нисам имао никакво оптерећење, али сам осећао притисак што играм на месту на коме је годинама био тако велики играч какав је Горан Вујевић, па је јавност навикла на њега и оно што је он пружао. Вероватно у свим спортовима тренери саветују играча који је погрешио да заборави на грешку. Ја имам другачији приступ и сав свој бес настојим да искалим на следећој лопти. По овоме што је било у Русији изгледа да мени тако више одговара.

За спавање на ловорикама нема времена. Европско првенство у Русији са свим стрепњама и надама већ је прошлост, као и бронзана медаља из Москве. Кроз четири месеца предстоји битка за олимпијску визу.

--------------------------------------------------------------------------

Неће нам фалити подршка

Одбојкаши су отишли без помпе и тако су се и вратили. На београдском аеродрому по њиховим повратку из Москве није било званичног пријема, али им је срце, ипак, било пуно:

– Наставили смо низ медаља овог пута под именом Србија. Има много да се прича, али о томе ћемо касније. Неће нам фалити подршка у будућим подухватима, – казао је председник Одбојкашког савеза Србије Александар Боричић, који је јавно одао захвалност одбојкашима и стручном штабу на успеху у Русији.

Слободан Милошевић, генерални секретар ОСС, овако је укратко изнео своје виђење:

– Наши одбојкаши су часно и одговорно, што смо и тражили од њих, обавили свој посао. Медаљу им нисмо поставили као захтев, а освојили су је зато што нису људи просека.

Селектор Игор Колаковић је испољио изузетно стрпљење у вођењу репрезентације с којом је са старим, провереним снагама био четврти на свету, потом је кроз Светску лигу испробао млађе играче и коначно је у Москви довео до медаље:

– Обећали смо борбу за полуфинале, а не медаљу. Прошли смо тежак пут и стигли до врло значајног резултата. Ово је заједнички успех руководства, играча и стручног штаба.

--------------------------------------------------------------------------

Европа игра на противничку грешку

Ново у европској одбојци јесте то да је Шпанија први пут шампион Старог континента и да се међу полуфиналистима први пут нашла Финска. Старо је да Русија и даље не може да освоји злато. Иван Миљковић на то овако гледа:

– Русија има највише талената, јер јој је база огромна, па ме чуди како не може да буде прва. То важи и за ранија такмичења. Шпанија и Финска играју на то да противник погреши. Тако може да се игра и то је, показало се, довољно за успехе на европском првенству. Али, шта ће бити на светском нивоу? С таквим приступом у наредних пет или десет година тешко да ће се неко примаћи Бразилцима.