Најсрећнија деца на свету

Од нашег специјалног извештача
Мадрид, 17. септембра – Последња два и по секунда 35. европског првенства за кошаркаше ућиће у историју овог спорта, по свом набоју који је извитоперио лица 15.000 навијача и која су два пута била "умртвљена": први пут када је лопта после Холденовог шута цупкала по обручу и ипак пропала кроз мрежицу, а затим када је Пау Гасол упутио шут који је као уз помоћ неке више силе испао из коша. То је био завршни чин једног од највећих изненађења у седам деценија европских шампионата, такође и једног од финала с најмање поена у модерној ери: 60:59.

Непосредно после финала улицама око Градске палате спортова у Мадриду орило се "Русија, Русија". На једном излазу, резервисаном за домаће играче, више од хиљаду шпанских навијача скандирало је "Шпанија, Шпанија". Шпанцима је пропало славље на Сибелином тргу, где традиционално своје успехе обележавају Реалови фудбалери. Очекивало се више од пола милиона људи. Сценарио је био припремљен још првих дана после Светског првенства у Јапану на којем су Шпанци освојили своје прво злато на великим такмичељима, а позивнице су се у дворани делиле на полувремену финала, уз наслов "Шпанија шампион".

Ипак, Шпанци су достојанствено прихватили овај пораз. После финала гро навијача је мирно одшетао својим кућама, а они најватренији су остали да поздраве своју репреезентацију, уз покличе "Шампиони, шампиони". Али, шампионски пеха иде у земљу чија је кошарка дуже од деценије живела од традиције која чак и није сасвим њена (последње злато Русија је освојила 1985. у Штутгарту, а тада је то била репрезентација СССР-а).

- Рекао сам ти да ћемо победити – рекао је после финала најбољи играч "Евра 2007" Андреј Кириленко свом саиграчу Виктору Хрјапи с којим је делио и добро и зло још док су били у ЦСКА (сада су обојица у НБА).

Кириленку је најзад пошло за руком да оствари оно што је његов таст с лакоћом чинио (његова супруга Маша је ћерка бившег руског репрезентативца Лопатова). После финала је изгледао као да је скинуо велики терет са себе, његове грубе црте лица су се одједном попримиле израз детета које је добило дуго очекивани поклон.

- Никада нисам био овако узбуђен – рекао је Кириленко, познат и по надимку "калашњиков". - Победили смо Шпанију на њеном терену, што је изузетан успех. Кључ успеха је у тимској игри, све време смо се држали заједно, тако ће бити и у слављу. Свака част Шпанији, то је велика екипа са много звезда, али ми смо овог пута као тим били мало бољи. Ово је мој највећи успех у каријери, ово злато није круна само једног тима, већ групе момака која се познаје читав живот. Они нису само моји саиграчи, већ најбољи пријатељи. Хријапу, на пример, познајем 15 година, заједно смо ишли у школу и радили са истим тренерима. Остале познајем дуже од деценије. Зато смо ми са овим златом постали најсрећнија деца на свету.

У Русији су ову генерацију још раније назвали "Кириленкова група", алудирајући на "екипу" која је поникла у ЦСКА (Кириленко, Хрјапа, Моња...) и чији је вођа одувек био Кириленко. Он је најзад успео да буде испред шесторице шпанских вршњака из "генерације 80/81" (Гасол, Наваро,  Калдерон, Рејес, Кабезас и Б. Родригез) који су у млађим категоријама освајали златне мадаље. Из те руске екипе, која је играла на јуниорском ЕП 1998. у Бугарској и на јуниорском СП у Португалији 1999 (Шпанци оба пута "златни") до данас је уз Кириленка "преживео" само Падијус.

После финала било је и оних који су иронично констатовали да су "два Американца донела Русима злато", мислећи на плејмејкера Џеј Ара Холдена и селектора Давида Блата (Израелац из САД). Када смо уочи првог меча српске репрезентације на шампионату, против Русије, рекли Блату да је српски селектор Зоран Славнић рекао пре извесног времена да се "многи руски председници преврћу у гробу" због тога што њихова репрезентација ангажује Американце, он нам је одговорио: "Ја не гледам тако на кошарку. За мене је она недељива и ја се осећам као човек кошарке".

После победе против Шпанаца Блат је завршио на рукама својих играча који су га бацаили високо у ваздух. Кад се приземљио рекао је:

- У облацима сам, шта друго да кажем. Био је ово прелеп турнир, а наш циљ је био да се пласирамо у квалификације за Олимпијске игре. То је била наша реалност, али током такмичења смо дошли до високог нивоа игре. У финалу смо све време размишљали да морамо да останемо близу Шпаније и да је приморамо на игру нерава. Успели смо у томе, домаћин је подлегао притиску и украли смо му победу.

Блат је пре свега захвалио играчима:.