Лесковачки воз приспео у станицу

Лесковац – Био сам у Италији, Аустрији, Албанији, прошао сам пола Европе, недавно сам био на Сабору трубача у Гучи, а потом на „Бир фесту” у Београду, али од лесковачке „Роштиљијаде” нема веће манифестације, прича за „Политику” Драги Станковић, који иза себе има четири и по деценије роштиљског стажа.

И у Туристичкој организацији Лесковца сматрају да је „Роштиљијада” по броју посетилаца прва у Србији и помињу импозантну цифру од седамсто хиљада љубитеља гурманлука који су током минулих седам дана продефиловали поред штандова с којих се шире мириси који голицају чула. Организатори највеће светковине меса у земљи, а вероватно и шире, из године у годину „надувавају” бројке, па их треба прихватити условно, али је чињеница да је Лесковац од 25. до 31. августа био стециште великог броја сладокусаца који су похрлили са свих страна.

И овог пута пред бројним посматрачима и камерама новинарских екипа падали су рекорди. Мајстори роштиља из лесковачке месаре МК Иван Ђорђевић и Никола Петровић направили су пљескавицу од 56 килограма роштиљског меса и тако за килограм надмашили прошлогодишњи рекорд. Пре печења, ова џиновска пљескавица имала је пречник од 163 центиметра и дебљину од 2,5 центиметра, а после печења на два велика спојена роштиља, које је трајало 70 минута, смањила се на 146 центиметара.

Иван Ђорђевић изјавио је да му је ово седми пут како обара сопствени рекорд. Како је рекао, најбитније је квалитетно лесковачко роштиљско месо и стално вежбање.

– Морате да будете и јаки и да имате снаге да је окренете, а да се не поломи. На идућој „Роштиљијади” планирам да направим још већу – од шездесет килограма меса, најавио је Ђорђевић.

По традицији, пљескавица је исечена на парчиће који су подељени окупљеној деци и Геронтолошком центру.

Оборен је и рекорд у прављењу пљескавице „из руку”. То је пошло за руком Милошу Стојановићу из ресторана „Мажестик”, који је тај специјалитет направио од три и по килограма меса, за пола килограма више од прошлогодишњег рекорда. Пре печења, пљескавица је имала пречник од 43 центиметра, а после четрдесетпетоминутног цврчања на роштиљу смањила се за пет центиметара. Према пропозицијама, морала је да буде лепо обликована, да не буде дебља од два и по центиметра и да не пукне приликом окретања. Поред Зорана Тодоровића и Јована Марјановића, у жирију је била и Лидија Ивановић, која је специјално за ову прилику допутовала из Јоханесбурга. Новинарима је изјавила да у овом јужноафричком граду пљескавице иду као алва, под именом балканбургер.

Горан Милошевић, из лесковачког ресторана „Браћа Ђокић”, свеукупни је победник такмичења мајстора роштиља. Он је заузео прво место у припреми ћевапа, најбољи је био и у категорији јела с роштиља, док је у прављењу пљескавице био други.

Одржано је и такмичење ученика угоститељских школа, на којем су своје умеће одмерили будући кулинари из Лесковца, Смедерева, Вучја, Уба и Ћустендила у Бугарској. Најбоља јела с роштиља припремили су Сања Јовановић и Бојан Младеновић из Техничке школе из Уба.

На „Роштиљијаду” су дошле и бројне музичке групе и естрадне звезде и нико од њих се није вратио а да не проба лесковачке специјалитете. Један од њих, Хари Варешановић, рекао је агенцији „Југмедија” да је лесковачки роштиљ један од најлепших на свету. Када је реч о такође чувеном сарајевском ћевапу, популарни певач је рекао да се та два специјалитета не могу поредити, јер су то две превише различите ствари.

– То вам је као да поредите плаву и црну жену. Немогуће је рећи шта је боље. Ова два јела потпуно су различитог сензибилитета, начина прављења и укуса – рекао је прослављени певач. Онима који воле „жешћу” храну препоручио је лесковачки роштиљ, а за љубитеље блаже хране дао је предност сарајевском ћевапу.