Мосту Земун – Борча расте цена

Пола милиона долара смо успели да уштедимо, али тек ћемо видети да ли ћемо извођачу и подизвођачу радова на изградњи моста Земун – Борча морати да исплатимо још 32 милиона долара. Цена моста, уговорена на 260 милиона долара, од сада је и званично порасла за 2,3 милиона долара. У Влади Србије је, пред новинарима, потписан Анекс 4 уговора између републике, града и српског огранка извођача радова, кинеске компаније ЦРБЦ. Та фирма је, на име додатних трошкова за неопходне радове који нису били предвиђени пројектом, затражила 2,9 милиона долара, али је, после преговора, прихватила 552.000 долара мање.

Преговори тек предстоје за много крупнији додатни рачун који су доставили ЦРБЦ и подизвођач, предузеће „Ратко Митровић”. Они су поднели одштетне захтеве за укупном сумом од 32 милиона долара. Зорана Михајловић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, на питање „Политике”, није открила на какве се непредвиђене трошкове позивају ти одштетни захтеви, као ни да ли је са њима сагласан надзорни орган пројекта, компанија „Луи Бержер”. Одговоре на та питања нисмо добили ни пре недељу дана, када је наш лист писао о томе да би нас мост могао коштати још 32 милиона долара. Одштетни захтеви су тема о којој јесенас, када смо први пут известили о њима, није хтео да се изјашњава ни тадашњи ресорни министар, Александар Антић.

Михајловићева је, ипак, отворено проговорила о још неким проблемима који би могли подићи цену моста. Експропријација парцела преко којих би требало да пређу приступне саобраћајнице требало би да кошта 70 милиона долара, који не улазе у оних 260 милиона за градњу. Али, експропријација ће можда извући и више новца из буџета.

– Пореска управа је вредност неких плацева за експропријацију одредила и 50 одсто ниже од њихове цене. С тим сада имамо проблема на судовима – рекла је Михајловићева.

Ни технички надзор пројекта, који је чинио конзорцијум Грађевинског и Саобраћајног факултета, није добро обављао свој посао, сматра министарка. Тај конзорцијум је, рекла је Михајловићева, прихватао све захтеве извођача за исплату додатних трошкова, не удубљујући се у то да ли су они били оправдани. Људи са та два факултета, објаснила је она, нису ни детаљно прегледали терен пре пројектовања, па се накнадно испоставило да на парцелама где су били предвиђени радови већ годинама постоје насеља, као и да није могуће поставити далековод.

– Ни висина ограде на мосту није била предвиђена у складу са прописима. Уместо на метар, била је на 70 центиметара. То је технички надзор прихватио. Онда је Грађевински факултет наложио да ограда ипак буде подигнута на 120 центиметара. Нарочит проблем је што су тај налог дали пре него што смо потписали овај анекс уговора – казала је Михајловићева и додала да се на пројектанта не можемо љутити због ових проблема јер њему је технички надзор јављао да је све у реду чак и када није било.

И Михајловићева и Синиша Мали, градоначелник Београда, који је такође потписао Анекс 4 уговора, пожалили су се на то да су они који су некада водили пројекат олако пропуштали прилике за уштеду. Министарка је као пример за то навела раније потписани Анекс 2. За извођача радова, компанију ЦРБЦ, која је поднела високе одштетне захтеве, ипак је оценила да не може бити окривљен. Та компанија је, како је рекла, тражила да не буде гаранција за добро извршење посла, али су у Анекс 4 на крају ипак ушле и те гаранције. Да квалитет радова није на нивоу, јавности је открила управо Михајловићева, почетком августа. Тада је, после обиласка градилишта, изјавила да неки радови „нису баш онакви какви треба да буду и какви су по пројекту” и да ће тражити да надзорни орган додатно прегледа мост.

– Ако добро платимо мост и желимо да га имамо на време, морамо да имамо и квалитет моста – казала је тада Михајловићева.

Џанг Сјаојуен, директор српског огранка ЦРБЦ-а, и кинески амбасадор Ли Манчанг су после потписивања Анекса 4 захвалили граду и републици на доброј сарадњи.

Градоначелник је напоменуо да се отварање моста очекује 27. децембра. Приступне саобраћајнице од Зрењанинског до Панчевачког пута требало би да буду готове до октобра 2015. године.