Драма од Багдада до Стејт департмента

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 19. септембра – Налогом из Вашингтона, дипломатама и осталим америчким службеницима у Ираку је забрањено да, до даљњега, напуштају зоне безбедности. Строго ограничавање кретања наређено им је после "инцидента" у коме су безбедњаци приватне компаније "Блеквотер", која обезбеђује амбасаду у Багдаду, убили више локалних цивила (процене се крећу од девет до 20 жртава) и изазвали гнев мештана који би могао да распламса и "осветничке емоције". Тамошњи дуги кошмар препун је трагедија, али је ова, као ретко која, драматично и брзо проширила драму чак до Стејт департмента, отворивши низ деликатних питања – о безбедносним аранжманима, дозама ирачког суверенитета и страначког имунитета, односима Вашингтона и Багдада… До овако жестоких искушења је дошло после прошлонедељних тврдњи председника Џорџа Буша, фронтовског команданта генерала Дејвида Петреуса и амбасадора Рајана Крокера – да су појачаним акцијама Американци поправили ситуацију у Ираку и да све боље сарађују с владом Нурија ал Маликија.

Несагласности и двосмислености

Истрага, у чијој припреми обе стране показују спремност за "споразумевање", тек треба да разјасни појединости и одговорности, а аналитичари региструју "рупе у стратешком општењу". Листа таквих запажања је подужа, а из ње, овом приликом, издвајамо само несагласности око суверенитета и имунитета.

Одлуком окупационих (америчких) власти, 2004. године је, наводи АП, и изнајмљеним безбедњацима гарантован имунитет, то јест да им се не може судити по ирачким законима. Уједно, поменути не подлежу ни америчким параграфима за војнике јер су тамо по уговору с Министарством спољних послова (Стејт департмент).

Крвопролиће у Багдаду, под ватром "Блеквотерових" људи, тест је суверенитета за ирачку власт у ситуацијама где су актери из безбедносних америчких приватних компанија, а које многи Ирачани виде као насилне најамнике – оцењује "Лос Анђелес тајмс". Они не могу да имају имунитет за своје грешке због којих треба да буду подвргнути одговорности пред судом – тврди портпарол ирачке владе Али Дабаг.

Ирак има суверенитет али он није комплетан јер не може да потисне прописе које је донела Привремена власт инвазионе коалиције – констатује један од западних стручњака, који није желео да му се помиње име. Шиитски шеик Муктада ал Садр позива, међутим, да се "пониште сви уговори страних безбедносних компанија, које су унајмили окупатори, а у чијем су саставу криминалци из америчких и других западних затвора", а којима сада у Ираку треба судити за "показану агресивност".

Рачуна се да у Ираку тренутно дејствује око 48.000 безбедњака из 181 приватне фирме разних земаља, међу којима се, поред САД, помињу Британија, Аустралија, Нови Зеланд… Само "Блеквотер" тамо има 1.000 људи, задужених за чување амбасадиног персонала, укључујући и амбасадора, прикупљање обавештајних података, транспорт новца.

Ови специјалци се, пак, жале на "двосмисленост прописа и бирократизованост поступка" у Ираку. Испада да ни они, надлежни за сигурност оних који су их унајмили, нису сигурни у каквом су локалном статусу.

У међувремену, овдашњи конгресни комитет је покренуо преиспитивање поступака шефа инспекцијских органа у Стејт департменту, Хауарда Кронгарда. Његове "страначке везе (с републиканцима) зауставиле су истраге, цензурисале извештаје и одбиле сарадњу с органима правосуђа" – тврди демократски конгресмен Хенри Воксмен.

"Низ пропуста"

У оптужујућем документу се указује на "низ пропуста" – од недовољне безбедности у изградњи новог блока за амбасаду САД у Багдаду, до "трафикинга" радника с партнером из Кувајта. Замера се и да је једна "приватна безбедносна фирма" (а АП сазнаје да се при том мислило на "Блеквотер") чак "илегално уносила оружје у Ирак". Прозвани све то пориче…

Нови комплекс амбасаде САД у Багдаду, који треба да буде ускоро завршен, "највећи је који је икад направљен у америчким спољним мисијама" – забележио је, у опсежном приказу, часопис "Форин полиси". Коштао је око 600 милиона долара и "опскрбљен је свим неопходним сервисима, тако да особљу није потребно ни да излази изван тог утврђења" – констатовано је уз напомене критичара да "дипломатија не може да се заснива на затворености у себе".