Отимање за Београд

Како је Ангела Меркел постала главни заговорник даљег проширења Европске уније на Балкан? Немачка канцеларка је све донедавно веома невољно пристајала на разговор о уласку нових чланова ЕУ, после Хрватске. А захваљујући  „Викиликсу” сазнали смо да је канцеларка још 2009. године „снажно обесхрабривала” Бориса Тадића да поднесе кандидатуру за улазак Србије у ЕУ. Тадић је није послушао, поднео је захтев који се онда киселио још три године, да би Београд постао кандидат за чланство тек у марту 2012. године.

Откуд онда у Берлину толика подршка нашем региону, а посебно Србији за коју смо од већине немачких и европских дипломата и политичара на мини-самиту чули да је постала најважнија држава западног Балкана. Када слушате високе немачке дипломате који отворено говоре о новој бриселској и берлинској дипломатији према Србији, али ипак не желе да се њихово име појави у новинама, Србија је постала оно што се у америчкој унутрашњој политици зове – свинг стејт. Изворно, то је америчка држава која може да гласа и за републиканце и за демократе, а у нашем контексту и у тумачењу људи који креирају немачку и спољну политику ЕУ – земља која лако може да превагне и на европску и на руску страну.

За Барака Обаму бесмислено је да троши време и новац на кампању у Масачусетсу, који ће свакако бирати демократу, или у Тексасу, који је традиционално републиканско упориште. Изборне битке воде се око неодлучних држава попут Охаја или Пенсилваније за које се никад не зна како ће гласати. Слично, Брисел је, објашњавају наши контакти у немачкој дипломатији, схватио да му је на западном Балкану „критична” Србија, европска свинг држава која, иако је кандидат за чланство у ЕУ, гаји блиске везе са Москвом. Овакво размишљање европских лидера испровоцирала је криза у Украјини где и Запад и Кремљ настоје да наметну контролу. Истовремено им је важан сваки партнер и савезник у Европи који може да их подржи у украјинском конфликту. Како су нам открили бриселски и берлински инсајдери, Србија је због своје политике, која није јасно усмерена ни на Исток ни на Запад, у очима уније постала најважнија земља региона. То између осталог значи да ће бриселска дипломатија и европски фондови убудуће пре свега бити усмерени на Србију. Службеници и званичници у Берлину добили су инструкције да када размишљају о будућим пројектима за западни Балкан пре свега имају у виду Србију. У том смислу треба схватити и сусрет Меркелове и председника Европске комисије Жозеа Мануела Бароза са премијерима и министрима из нашег региона. ЕУ је желела да пошаље поруку да овај део Европе није заборавила и да Брисел овде хоће да ту игра главну улогу. Иако је то била конференција посвећена целом западном Балкану, представници Европске комисије и немачке владе јасно су новинарима ставили до знања да је за њих Србија број један. Није било тешко закључити да је Русија, то јест однос ЕУ према Русији, пресудно утицао на промену европског става према Београду. Како нам је открио један извор из Европске комисије, „ЕУ су критиковали што је примила Бугарску, али се сада показало да је то била исправна одлука, јер да Бугарска није примљена, данас би била као Србија, између Европе и Русије.”

На тој конференцији чак се цинично говорило о томе да ће руски председник Владимир Путин добити награду за најбољег Европљанина јер му је пошло за руком нешто што није ниједном европском политичару – да уједини Европу и натера Брисел и Берлин да озбиљно размишљају о даљем проширењу.

Поруке које смо до сада примали од ЕУ биле су другачије. Изгледало је да Брисел није превише заинтересован за нове балканске чланице и да ће европска врата још дуго остати закључана. Међутим, творци немачке спољне политике тврде да ништа није даље од истине и да Србија и остале земље западног Балкана неће бити попут Турске која је вечити кандидат и чији статус више ништа не значи. Али, из Берлина је слата порука и Москви. Најмоћнија политичарка Европе је из најмоћније чланице ЕУ „охрабривала” Србију и остале земље региона да раде на прикључењу унији и тако поручивала да Берлин и Брисел желе да доминирају на Балкану.

Сукоб ЕУ са Русијом поново је заинтересовао Немачку за југоисточну Европу, али тамошње дипломате не показују превише разумевања за специфичан међународни положај Београда који је још више дошао до изражаја после избијања рата у Украјини. Србија је политички и економски повезана са ЕУ, али и са Русијом, чији је утицај појачан продајом НИС-а и уговарањем изградње гасовода „Јужни ток”.

После свих порука из Берлина о заинтересованости за Србију, можемо да закључимо да је то са њихове стране сасвим легитимно: међународна политика и јесте ширење свог утицаја и остваривање својих интереса у свету. Разумљиво је и то што унија и Русија једна другој преотимају савезнике и партнере. У том отимању за Србију једино што још треба да постане јасно јесте то да је и положај Београда исто тако разумљив и легитиман а не, како се на то често гледа, „седење на две столице”.