Украјина – мост између Истока и Запада

Трећи пут којим би кренула Украјина и који би значио неприклањање ни Западу ни Истоку, некакав модерни облик мирне коегзистенције, помиње се све чешће као модел који би дугорочно зауставио кризу и крвопролиће. За такав приступ се употребљава термин финландизација, који у изворном значењу додуше има негативну конотацију и означава вазални однос мале земље према великој. У међувремену је термин еволуирао и користи се да би описао успешно балансирање у маказама између супротстављених блокова.

Идеју о финландизацији Украјине међу првима је уобличио некадашњи амерички државни секретар Хенри Кисинџер. Он сматра да би Украјина требало да постане мост између Истока и Запада, а да би то било могуће најпре Вашингтон, Брисел и Москва треба да покажу спремност за уступке.

„Запад мора да схвати да за Русију Украјина никада не може бити само страна земља. Чак су и чувени дисиденти Александар Солжењицин и Јозеф Бродски потенцирали како је Украјина интегрални део руске историје, и саме Русије”, пише Кисинџер. Он међутим од Путина тражи да превазиђе своје неразумевање америчких вредности и психологије, и да схвати да ће „свако војно и политичко наметање довести до новог хладног рата”. Услов свих услова, који запажа и Кисинџер, јесте да Украјина никада не уђе у НАТО.

Колумниста „Вашингтон поста” Дејвид Игњатијус није међутим тако категоричан по питању чланства Украјине у Северноатлантској алијанси и пише: „Украјинском народу се не може забранити да тражи чланство у НАТО или ЕУ, али наредних деценија је потпуно незамисливо да им једни или други кажу 'да'. Због тога Путин може да одахне”.

Да би финландизација била функционална неопходно је међутим постићи трајни консензус око важних питања, какво чланство у НАТО засигурно јесте. Такав јединствен став би требало да буде резултат унутрашње политике земље макар онолико колико и договора спољних сила. Овим феноменом се бавила и Канцеларија за историју Стејт департмента која у недавно објављеној монографији приказује такав приступ.

„Финска спољна политика за време Хладног рата успешно је сачувала фински територијални и економски суверенитет, кроз пажљиво придржавање неутралног приступа у међународним односима”.

Међу вероватно највише помињаним тезама о финландизацији Украјине је она из пера Збигњева Бжежинског, саветника америчког председника Џимија Картера и једног од главних креатора америчке стратегије у Хладном рату. Он је између осталог финландизацију дефинисао на тај начин да је једини правац којим Украјина може да крене прихватање руске доминације.

Реаговао је некадашњи фински амбасадор у Москви и Берлину.

„Финландизација или изазов преживљавања малог народа у сенци већег могао би да послужи као инспирација за Украјину, али не функционише на начин на који мисли Бжежински”, пише у „Њујорк тајмсу” амбасадор Рене Ниберсепт.

За њега финландизација није синоним за капитулацију, него је модел за понашање у асиметричном односу снага.

„Финска је била далеко од вазала Совјетском Савезу. Задржали смо демократију, војну одбрану ниског интензитета и изнад свега оријентацију према Западу. Права прича о финландизацији је како смо успели све то да урадимо”.

Финска није чланица НАТО, и у обичним околностима подршка грађана учлањењу у Алијансу износи око 20 одсто. Новонастале околности међутим мењају такав тренд, а посебно је на то утицала недавна посета једног руског званичника Хелсинкију који је отворено поручио да Русија никада неће дозволити улазак Финске у НАТО. Код грађана је претња изазвала контраефекат па се очекује да на пролећним изборима у Финској једна од окосница политичке кампање буду управо интеграције у Алијансу. Уколико би таква опција победила онда не би било потребе да се расписује референдум о чланству у НАТО.

Можда најважније питање јесте да ли Украјина заиста има капацитет да игра на карту финландизације као што је то могао Хелсинки.

На листи замерки су нестабилност, корупција и сиромаштво. Бруто друштвени производ (БДП) Финске по глави становника износи више од 47.000 долара док је у Украјини испод 4.000. Финска је трећа најмање корумпирана земља на планети док на истој листи од 177 земаља Украјина заузима 144. место.

Коначно, и финландизација има цену. Финска је својевремено морала да уступи део територије Совјетском Савезу.