„Мозгалице” као лек против депресије

Компјутерске игре „мозгалице” могле би да буду ефикасније од лекова у лечењу тешких облика депресије код старијих особа, тврди тим америчких и кинеских научника. Студија, објављена у часопису „Nature Communications”, обухватила је особе старости од 60 до 89 година код којих антидепресиви нису показали резултате. После само четири седмице играња компјутерских игара дизајнираних да поспеше рад мозга, ове особе су живнуле.

Пројекат је развијен како би се тестирала теорија по којој мозак може да се регенерише интензивним вежбањем – да поврати старо знање и меморију и побољша процес доношења одлука, што све може да ублажи депресију.

Тим стручњака из САД и Кине укључио је 11 особа у програм четворонедељног компјутерског тренинга, а затим их тестирао како би проверили да ли је дошло до побољшања, како у ублажавању депресије, тако и у ефикаснијем раду мозга. Упоредили су њихове резултате с резултатима групе од 33 старије особе које су, уместо компјутерске терапије, добијале антидепресив есциталопрам (спада у групу антидепресива под називом „селективни инхибитори преузимања серотонина”). Резултати су указали да су вежбе путем компјутерских игара „мозгалица” исто толико ефикасне у сузбијању симптома депресије колико и есциталопрам.

„Чак 72 одсто њих ушло је у ремисију”, изјавила је коауторка студије Сара Моримото с њујоршког Института за геријатријску психијатрију.

Компјутерска терапија побољшала је и функције мозга које се тичу доношења одлука, и то ефикасније од есциталопрама.

Претходна истраживања показала су да „зарђалост” појединих интелектуалних функција изазива отпорност на антидепресиве. „Упркос значајном напретку, конвенционални облици лечења антидепресивима нису у стању да многим старијим људима умање депресију и олакшају патње”, истиче се у студији, пренео је Танјуг.

Лекови често споро делују, а резултати су неубедљиви. Ремисије се јављају тек код трећине пацијената.

----------------------------------------------

Депресија отежава престанак пушења

Париз – Подаци француских научника с универзитета у Монпељеу сугеришу да је особама с депресијом теже да престану да пуше. Према њиховим налазима, депресија отежава последице анксиозности (напетости), појачава жељу за цигаретама и утиче на сан. Пушење је двоструко више заступљено код особа с депресијом него код остатка популације, додају истраживачи.

Ипак, подаци прикупљени током 18 месеци истраживања показују да вежбање може да олакша престанак пушења код особа с депресијом. За такав учинак довољна је и телесна активност ниског интензитета, на пример шетња.

Танјуг