САД траже рупу у међународном праву

Правници у седишту НАТО-а у Бриселу и њихове колеге у америчком Стејт департменту пронашли су формулу за коју верују да би можда могла да покрије правну празнину која ће настати ако Приштина, после 10. децембра, једнострано прогласи независност јужне српске покрајине. Такав потез био би кршење Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, али водеће западне земље, које подржавају албанске аспирације, трагају за начином како да правно "испеглају" проблем који ће искрснути када на Космету у једном тренутку буду истовремено постојале и институције УН које управљају Косметом, и самопроглашени органи власти још једне албанске државе. Према извору "Политике" из Вашингтона, америчка администрација увелико лобира код својих најближих европских савезника да се задовоље решењем по коме би генерални секретар УН Бан Ки Мун својим ауторитетом, односно својом јавном изјавом, разапео неку врсту УН кишобрана над прелазним периодом током кога би улогу УН на терену преузели војници и цивили из земаља Европске уније, онако како је то и предвиђено Ахтисаријевим планом.

У овом часу још није јасно да ли Вашингтон има сагласност генералног секретара за план по коме би Бан Ки Мун позвао Европску унију да преузме одговорност за војне и цивилне послове које на Косову тренутно обављају Унмик и Кфор, а поготово није извесна сагласност европских актера. Правници у седишту НАТО-а иначе тврде да се може конструисати правна аргументација по којој и сама Резолуција 1244. даје довољно правног основа за останак западних војника на Косову и после проглашења независности. Британска агенција Ројтерс се, међутим, ових дана позвала на "европски војни извор" који је новинару ове агенције рекао да би европске земље "по свој прилици" желеле додатно покриће за свој ангажман, по могућности једну "пермисивну изјаву" којом би их лично генерални секретар позвао да преузму одговорност на Косову.

Као што је познато, у Европској унији нема сагласности за америчку идеју да западне земље избегну руски вето у Савету безбедности на тај начин што ће Албанци сами прогласити независност, коју ће потом сепаратно признати оне земље које то буду хтеле. Ројтерсов војни извор вели да је једно "бомбардовати неку земљу неколико седмица" без сагласности УН, али да би заснивање читаве нове државе на таквим основама донело дугорочне правне главобоље. "Иако људи признају да је НАТО тако поступио 1999, Европска унија у овом часу не би имала довољно јак стомак да тако нешто учини", објашњава овај извор.

Садашња америчка идеја је да се, дакле, УН снаге повуку са Космета, а да на њихово место дође европска мисија. Европски војници ионако већ чине већину у НАТО снагама на Косову, а план је да ЕУ од Уједињених нација преузме и полицију. На тај начин би Европска унија постала "извором легитимитета" за решавање коначног статуса Космета, а избегла би се препрека звана Уједињене нације. Тако барем резонују у Вашингтону где се, према тврдњама "Политикиног" извора, у интерним разговорима као преседан цитира случај Босне и Херцеговине. Американци су се и отуда повукли на тај начин што је иза њих једно време остала празна љуштура, која се још неко време звала НАТО снаге у БиХ, иако се већ састојала само од Европљана. Вашингтон настоји да већ сада припреми терен, односно да нађе рупу у међународном праву за случај да се садашња рунда преговора заврши неуспехом.

Тај неуспех се утолико пре очекује због тога што су Американци већ дали зелено светло албанској страни да после 10. децембра прогласи независност. Како "Политика" сазнаје из извора УН у Београду, јавна је тајна у круговима УН да постоји заједничка америчко-албанска намера да Приштина прогласи независност у децембру ове године, али уз ограду да та независност формално "ступа на снагу" тек у марту 2008. Реч је о томе да су Албанци преузели обавезу да, и у случају једнострано проглашене независности, формално примене Ахтисаријев план, односно да испоштују рок од 120 дана у коме је тим планом предвиђено преношење власти на домаће установе. Вашингтон се, наводно, још једино колеба да ли да једнострану независност Косова призна по истеку тог рока од 120 дана или да још у децембру најави да ће признати Косово у пролеће 2008.

Српска дипломатија ће, како "Политика" сазнаје из извора у влади Србије, обавестити генералног секретара Уједињених нација да Београд сматра да је једнострано проглашење независности Косова кршење Резолуције 1244 и да у таквој ситуацији не би постојала правна основа за боравак страних трупа на Косову које је, по међународном праву, територија наше државе.

--------------------------------------------------------------------------

Нуди се савез независних држава

Док Американци траже како да легализују кршење Резолуције 1244, Европљани размишљају о неком новом "савезу независних држава" на територији Србије. Како "Политика" сазнаје из извора блиских нашем преговарачком тиму, европске дипломате тренутно су склоне идеји да компромис за Космет траже у конфедерацији Србије и Косова као две независне државе. Такву понуду Београд је одбио и пре него што је званично начињена, по логици да се не може на нашој територији правити нова држава, а затим тражити од Србије да са том државом уђе у конфедерацију.