Оптужени воде полицију

Од нашег сталног дописника
Сарајево, 21. септембра – Одласком Средоја Новића у Савет министара БиХ остало је упражњено место директора Агенције за истраге и заштиту (СИПА), тј. полиције која има одређене надлежности на нивоу државе, чиме је отворена међустраначка борба за ту позицију. Како је за вршиоца дужности директора постављен Сеад Лисак, актуелни министар безбедности, Тарик Садовић, који је имао обавезу да спроведе процедуру избора, отезао је пет месеци са расписивањем конкурса, а затим је формирана комисија која је у старту елиминисала пет кандидата, уз сталне наговештаје бошњачке стране да на чело СИПА мора доћи Бошњак. Српска страна се томе противила, тим пре што Новић, као српски кадар, због преласка у Савет министара није одрадио пуни мандат и што би тиме српска страна остала без челних функција у полицијским и војним структурама. Оштар дијалог око поменутог места вођен је између Сарајева и Бањалуке, а онда се пре одласка са дужности у то умешао и амерички амбасадор Даглас Меклхејни који је упозорио Садовића на неоправдану елиминацију пет кандидата упозоравајући га да на чело државне полиције мора доћи професионалац, а не страначка личност.

Садовић је разним манипулацијама и именовањем чланова комисије, која је требало да изврши избор директора СИПА, нехотице открио погубности неких  кадровских решења и у другим државним институцијама које међународна заједница сматра кључним за стабилност земље. Тако се показало да се у комисији за избор директора СИПА налази и лице оптужено за ратни злочин. Реч је о Вахиду Алагићу, који обавља дужност заменика директора Државне граничне службе, а против кога је ЦЈБ Требиње поднео кривичну пријаву због злочина почињеног над Србима на подручју Коњица и Брадине.

У акцији која је изведена под његовом командом убијено је 38 грађана српске националности, стотине њих одведено у логор Челебићи, а имовина спаљена. Нико због тога још није одговарао.

Други члан Садовићеве комисије јесте његов помоћник Самир Ризво, познат и као шеф полиције Центар Сарајево, који је делио држављанства лицима афро-азијског порекла, познатим као муџахедини, а данас се од њега очекује да им одузима оно што им је одобравао. Против Ризве је својевремено била покренута истрага, али је све заустављено и он напредовао до високе државне функције.

Да се Садовић окружио или да фаворизује лица која су под оптужбом, или ће бити, потврђује и чињеница да је његов фаворит за позицију директора СИПА Сеад Лисак, садашњи вршилац дужности, против кога је ЦЈБ Источно Сарајево поднео кривичну пријаву због учешћа у прогону и ликвидацији Срба с подручја  Високог. Због тог сазнања пре две године, када је именован на садашњу дужност, ОХР му је дао условну сагласност. Садовић се нада да ће та чињеница као и пријава из Источног Сарајева можда бити заборављена.

Да се у државне структуре, па и на високе позиције, "увукао" велики број лица која би морала одговарати за ратни злочин открива се свакодневно, али се стање битније не мења. Кадар је распоређен тако да они који би требало да одговарају имају јаку заштиту, све до државног парламента, Савета министара  и Председништва БиХ. Пријаве се гомилају, а Тужилаштво БиХ због спорог реаговања правда се обимом посла и мањком кадра. То им је и оправдање што из дугог списка одговорних за ликвидацију 3.299 лица српске националности са подручја Сарајева још нико није одговарао. За свако од њих постоји комплетирана документација у Центру за истраживање ратног злочина РС, али је питање када ће се за то заинтересовати Тужилаштво БиХ.