Сваки пети пензионер – инвалид

Александар Вулин, министар рада, најавио је јуче ујутру, гостујући на РТС-у, да ће се спровести ревизија инвалидских пензија, али да од њихове ревизије треба да страхују само они који су то право остварили мимо закона, додајући да за све треба да важи исти закон.

Можда министар ово питање и не би ставио међу приоритете да последњих дана и сам из медија није сазнао да Љубиша Буха Чуме, вођа сурчинског клана и заштићени сведок, већ 21 годину прима инвалидску пензију. То сазнање је министра Вулина изненадило, па је прокоментарисао да „господин Буха делује здраво, чак врло здраво... Проверићемо одмах на основу чега је остварио ово право, али нећу да говорим унапред. Лично сумњам да се тако болестан може бавити криминалом”, рекао је Вулин.

Министар је објаснио да ревизију инвалидских пензија треба спровести како би особе са инвалидитетом могле у потпуности да остварују своје право на пензију, без икаквих злоупотреба.

Да Чуме сигурно није једини који „иако добро изгледа” више од две деценије прима пензију из Фонда ПИО, а уз то је и власник две фирме, ревизија ће сигурно показати, тим пре што је министар истакао да у Србији има места у којима од укупног броја пензионера чак 60 одсто њих прима инвалидске пензије.

Својевремено је и Весна Пешић, тадашњи посланик у Скупштини Србије, пошто се повела дебата о злоупотребама при пензионисању, изјавила „да је Даница Драшковић већ 30 година у инвалидској пензији, а и дан-данас може коњу реп да ишчупа”.

Да супруга лидера СПО има снаге да ради потврдио је и њен недавни повратак у НИС, сада само као члан Одбора директора, док је 2009. била члан Управног одбора, и то оба пута на предлог државе Србије.

Према Закону о ПИО инвалидски пензионер може да ради док прима пензију по основу уговора о делу привремене и повремене послове, с тим што му те зараде не улазе у осигурање. Уколико би му додатан рад ушао у осигурање, Фонд ПИО би га одмах позвао на контролни лекарски преглед, приликом чега се утврђује да ли се здравствено стање инвалидског пензионера погоршало, па му се проглашава стопостотна инвалидност или му се здравље толико побољшало да му пензију треба одузети. 

Упитани, да ли после обелодањивања сазнања да је Чуме инвалидски пензионер и најаве министра Вулина да ће под лупу ставити инвалидске пензије и да ли су добили захтев ресорног министарства да се спроведе контрола инвалидских пензија, у Фонду ПИО за „Политику” кажу да је контрола инвалидских пензија константан процес.

У јуну ове године у Србији је, потврђују у Фонду ПИО, регистрован 327.501 инвалидски пензионер, што је 19,2 одсто укупног броја пензионера. Број инвалидских пензионера процентуално се смањује из године у годину, али се смањује и број корисника инвалидских пензија у апсолутном броју. У последњих 10 година њихов број је мањи за 90.000.

Када се посматра структура пензионера по врсти права које користе, 1960. године је било 40,14 одсто инвалидских пензионера. Од почетка осамдесетих година инвалидски пензионери бележе смањење броја, да би деведесетих година опет остали на око 40 одсто. Већ од 1991. године њихов број опада.

Упитани, да ли једном добијена инвалидска пензија остаје трајно или се под неким условима може одузети, у пензијском фонду кажу да лекар вештак у првостепеном поступку остваривања права вештачи да ли је или није лечење завршено и изјашњава се о обавезном контролном прегледу корисника права, осим у случају тешких болести прописаних законом.

Контролним прегледом предвиђено је поновно позивање и преглед корисника до три године од дана утврђивања инвалидности. Контролни преглед увек обавља други лекар одговарајуће специјалности, а не лекар који је утврдио инвалидност.

На контролном прегледу може се потврдити потпуни губитак радне способности, када корисник наставља да прима пензију, или да је дошло до излечења. У том случају се обуставља даља исплата и укида право на инвалидску пензију. 

Осим редовног контролног прегледа, који је предвиђен законом, одлуком директора Фонда ПИО формира се комисија лекара вештака која обавља ванредни стручни надзор остварених права на инвалидску пензију. Овим поступком такође се може потврдити или оспорити потпуни губитак радне способности.

У Фонду ПИО кажу да скорије нису имали случајеве откривања лажних инвалидских пензија. Критеријуми за остваривање права на инвалидску пензију су ригорозни и обезбеђена је вишеструка контрола.

Постоје случајеви да Фонд ПИО добије лажну медицинску документацију, али то се у самом поступку открива и пријављује надлежним органима, како не би дошло до остваривања права на ову пензију, закључују у пензијском фонду.

-----------------------------------------------------------------------------------------------

Нови Пазар с највише инвалидских пензионера

(Фото З. Анастасијевић)

С обзиром на то да је јучерашња изјава министра рада Александар Вулина изазвала чуђење, „да у Србији има градова у којима у укупном броју пензија 60 одсто чине инвалидске пензије”, затражили смо од пензијског фонда информацију о којим је то градовима говорио министар.

Према подацима Фонда ПИО, највеће учешће инвалидских у односу на укупан број пензионера бележи се у филијали Нови Пазар, где од укупно 20.968 пензионера инвалидски пензионери чине 33 одсто. У Ужицу од укупно 64.782 пензионера инвалидских је 30, а у  Врању 25 процената. У Београду у укупном броју од 405.892 пензионера инвалидских је 19 одсто. Номинално посматрано највише инвалидских пензионера је у Београду 76.700, што је и логично, јер је на пословном подручју Филијале Београд концентрисан највећи број пензионера, закључују у Фонду ПИО.