До прогнозе уз помоћ радара и компјутера

Док киша неуморно пада, а влажност ваздуха на дисплеју испред Републичког хидрометеоролошког завода у београдском Кошутњаку показује рекордних 100 процената, шест прогностичара нетремице прате мониторе на којима пристижу подаци о количинама падавина, ветру, притиску, влази… Мапе на екранима мењају се из часа у час, а на основу њих, али и обиља других података запослени израђују краткорочне и средњорочне прогнозе, а затим их практично одмах шаљу јавности. На снази је жуто упозорење које указује на потенцијалну опасност због могућих падавина у количини већој од 20 литара по квадратном метру за 12 часова, и то у централној и источној Србији.

Овако је јуче ујутру изгледало у Центру за хидрометеоролошки систем, ране најаве и упозорења РХМЗ-а, а та слика понавља се из дана у дан: на почетку смене сваки прогностичар добије одређено задужење – од израде краткорочне прогнозе, праћења података са радарског система, до издавања најава и упозорења због евентуалних временских непогода које могу да угрозе одређене делове земље и обавештавања свих надлежних, али и медија о тренутним временским приликама. Дежурство је даноноћно, јер никада се не зна када ће непогода да удари, а ради се у сменама.

– За праћење временске ситуације користимо податке са метеоролошких и хидролошких станица у Србији и окружењу, као и са аутоматских станица, а прогнозе правимо и на основу радарских и сателитских слика. Помоћу радара можемо да утврдимо интензитет очекиваних падавина, али и јаке ударе ветра у зони облака који доносе грмљавину и кишу – објашњава за „Политику” метеоролог Слободан Совиљ.

Сви подаци до прогностичара стижу захваљујући моћним компјутерима у рачунском комуникационом центру смештеном у сутерену зграде у Кошутњаку. У посебно обезбеђеној просторији читав ред рачунара који заузимају простор од пода до плафона ради таквом снагом да је у соби због буке немогуће разговарати. Они непрекидно обрађују податке који стижу сваког тренутка из целог света.

– Повезани смо са радарским центрима, осматрачким станицама, опсерваторијама, непрестано смо у контакту са војском, контролом летења на аеродромима у Београду и Нишу, али и посебним директним линијама размењујемо податке са центрима у другим земљама – прича за наш лист Периша Шундерић, начелник Одељења за телекомуникациони систем у РХМЗ-у.

Рачунари обрађују и комплетне податке о притиску, температури, влажности, ударима ветра и о свим другим параметрима битним за прогнозу који се прикупљају практично на целој планети, а посебну пажњу прогностичари посвећују Балкану и југоистоку Европе, који су важни за прављење временске прогнозе за Србију. У овом послу битна је брзина, напомиње Шундерић, јер добијени подаци морају да се обраде и шаљу даље у периоду од само петнаестак минута.

Када постоји опасност од временских непогода из РХМЗ хитно се шаљу упозорења Сектору за ванредне ситуације, премијеру, министарствима пољопривреде, енергетике, саобраћаја, водопривредним институцијама и јавности, и то мејлом, СМС-ом, телефоном, а упозорење се одмах објављује и на сајту завода, објашњава за „Политику” професор др Југослав Николић, руководилац РХМЗ-а и представник Србије у Светској метеоролошкој организацији.

– Примењујемо стандарде и прописе Светске метеоролошке организације као и сви у свету. И Србија има метео аларм, односно четири степена упозорења на опасности од временских непогода на одређеним територијама (зелени, жути, наранџасти и црвени) који се објављују када временски параметри пређу одређене вредности. Црвено – највише упозорење на снази је, у случају падавина, када падне више од 60 литара кише по квадратном метру за 24 часа. Ове године имали смо више пута црвено упозорење због обилних киша, али ниједном због екстремно високих температура, виших од 38 степени Целзијуса, што смо имали ранијих година – каже Николић.

-------------------------------------------------------------------

Приступ „суперкомпјутерима” у Редингу

Пред народним посланицима Скупштине Србије јуче се нашао и закон који потврђује споразум потписан прошле године по којем Србија постаје пуноправни члан Европског центра за средњорочну прогнозу. Захваљујући овом споразуму који ускоро треба у потпуности да почне да се примењује, наши стручњаци имаће приступ „суперкомпјутерима” и другој модерној технологији у овом центру смештеном у британском граду Редингу, а Србија ће моћи равноправно да учествује у одлучивању свега битног у вези са средњорочном прогнозом, каже Југослав Николић.

-------------------------------------------------------------------        

РХМЗ има:

• 484 стално запослена

• већи број хонорарних сарадника

• 28 главних метеоролошких станица

• шест хидролошких рејонских станица

• око сто климатолошких станица

• између 600 и 700 падавинских станица

• 15 радарских станица

• три опсерваторије – у Новом Саду, Нишу и Београду