Спомен-чесма за вечно сећање на Милицу Ракић

Када је чуо за замисао да се лик његове трагично настрадале трогодишње ћерке Милице нађе на спомен-чесми посвећеној деци жртвама НАТО агресије, њен отац Жарко Ракић имао је само једну молбу: да се не дозволи опет да њен споменик буде склоњен. Биста мале Милице Ракић, погинуле 17. априла 1999. године од гелера у својој кући у Батајници, склоњена је из Ташмајданског парка где је стајала свега осам месеци.
То је био повод Асоцијацији војних ветерана Србије да се придруже удружењу грађана „Покрет за развој Батајнице” и изграде спомен-чесму на којој ће се наћи бронзани лик трогодишње Милице. Помогла је и скупштина станара зграде насеља Економија један, а идејни пројекат урадио је професор др Михајло Самарџић. Да се отргне од заборава, додаје председник Асоцијације војних ветерана Србије Миленко Продановић. Спомен-чесма биће свечано откривена данас у 17 часова, а осим иницијатора њеног подизања и представника локалне самоуправе, учествоваће и песник Добрица Ерић, глумица Ивана Жигон, малишани из батајничких основних школа који су припремили посебан програм за ову прилику.

– На уласку у Миличину Батајницу подигнуто је игралиште које носи њено име. Одлучили смо да обележје буде одмах поред и да то буде баш спомен-чесма да би деца која се ту играју имала где да попију воде кад се уморе од лоптања – објашњава генерални секретар Асоцијације војних ветерана Србије Драго Матијашевић.
Тако се Миличин лик нашао у хладу танких бреза, под једним дрветом јабуке, у насељу Економија један, мало увученом од главног пута, међу лепо уређеним двориштима батајничких кућа. Под бронзаним рељефом исклесани су стихови пред којима застајемо, као што ће то, сигурно, убудуће чинити и већина пролазника: „Чико, ја тебе гледам с неба| И видим те на црној птици| Ја сам онај мамин цвет-беба| који си убрао у Батајници.| И да ти кажем само још ово| Па иди и заборави ме| Мама ће да ме роди поново| И даће ми још лепше име.”
Написао их је песник Добрица Ерић, који је Милици Ракић посветио још шест песама у којима на сличан начин опева невиност њеног страдања.

– Добрица Ерић, а све о њему говори и само његово име, одмах се одазвао нашем позиву и одабрао стихове за спомен-чесму. Захваљујући члану нашег председништва, академском сликару и вајару мр Ненаду Војичићу, чесма је добила коначни лик јер је он израдио Миличин рељеф – каже Матијашевић.

Сам уметник признаје да му није било лако да изваја лик детета које никад није видео, на основу оскудних фотографија, а да при томе он буде и довољно веродостојан, али и симбол страдања деце током НАТО агресије.

– Радио сам свакодневно два месеца. Урађена су два рељефа, један је постављен на спомен-чесму, а други ћу поклонити Миличиним родитељима. Радећи, стално сам носио у себи оптерећење да ли ће лик испасти како треба, али ме водила и мисао да би Милица, да је жива, данас имала 18 година, не знамо да ли би можда била нова Ана Ивановић или врсна математичарка, она никада није добила шансу, и то не сме да се заборави – опомиње Војичић.      

Спомен-чесма подигнута је углавном од донација локалних предузетника које су окупили „Покрет за развој Батајнице” и Асоцијација војних ветерана, а помоћ и подршку је пружила и општина Земун. Како би одржали обећање дато оцу мале Милице, у Асоцијацији војних ветерана напомињу да су покренули поступак у Заводу за заштиту споменика културе да би спомен-чесму заштитили. 

– Према подацима професора др Живојина Алексића са Правног факултета, у НАТО бомбардовању страдало је 81 дете. Они су погинули у Нишу, Врању, Владичином Хану, Новом Пазару, Варварину, Раљи, Батајници, Мердару, Сурдулици, Грделичкој клисури и Мурину – набраја Матијашевић.

Миленко Продановић истиче да ће Асоцијација војних ветерана настојати да у свим местима где су страдала деца направи спомен-обележја посвећена овим невиним жртвама, као и да ће се потрудити да са локалним удружењима или локалним самоуправама заједнички то остваре на сличан начин како је то урађено у Батајници.