Кастро жив, Куба се мења

Кубанска телевизија емитовала је једночасовни интервју са оболелим лидером Фиделом Кастром и демантовала нове гласине о његовој смрти. "Ево ме" рекао је осамдесетједногодишњи лидер који је пре тринаест месеци оперисан од стомачног крвављења, али су детаљи око стања његовог здравља проглашени државном тајном. Кастро је блед и мршав, али делује здравије него на претходним снимцима. Обучен у тренерку у бојама кубанске заставе, у току снимљеног разговора није устајао са столице, како је примећено у анализама које у америчким медијима прате сваку нову фотографију или снимак оболелог комунистичког вође.

И за Кубанце је овај разговор представљао изненађење јер је најављен само неколико минута пре него што су прекинуте редовне програмске шеме. "Нико не зна дан и сат када ће умрети", рекао је Кастро. Гледаоцима је речено да је снимак направљен у петак (21. септембра). Доказ да није извучен из неког ранијег архива пружио је сам Кастро. Поменуо је пад долара и чак изнео дневни курс америчке валуте у односу на евро, као и доларску рекордно високу цену барела нафте. Цитирао је и књигу Алана Гринспена, бившег шефа америчких федералних резерви ("Узаврело време: авантуре новог света"). Такође је поменуо свој претходни есеј који је објављен у званичном листу Комунистичке партије Кине "Гранми" два дана пре тога.

Откако је 27. јула прошле године оперисан, Кастро се није појавио у јавности, упркос очекивањима да ће се то десити приликом неких од манифестација револуционарних годишњица у Хавани. Све функције шефа државе пребацио је на свог нешто млађег брата Раула, и екипу од шест комунистичких функционера.

Кастро није коментарисао промене на Куби о којима говоре ових дана аналитичари са лица места. У базичним ћелијама комунистичке партије почеле су критике актуелне праксе: чланови једине дозвољене странке жале се на постојање паралелног курса, несташице, ниска примања, ужасно стање јавног превоза и услове становања… На појединим местима, како то опрезно јавља један од ретких независних извештача који још ужива новинарску визу, са жалби на свакодневицу, прешло се на предлоге о "структуралним променама". Мануел Винсент, дописник мадридског "Ел паиса" примећује да је на једном факултету у Хавани, група милитантних омладинаца КПК поставила питање о новој реформи својине у социјализму. У халама универзитета могу се чути и предлози о увођењу приватне својине за мала предузећа, како би се подстакла производња. Чак су у "Гранми" објављена писма читалаца који се жале на лоше стање здравствених услуга, док се "наши лекари шаљу у Венецуелу". Ова тема као окосница, Кастровог пријатељства са венецуеланским промотером у социјализам 21. века, до сада није смела да се дира. Социјалистичка солидарност, међутим подразумева и испоруку венецуеланске нафте Куби и осталим карипским земљама под знатно нижим ценама.