Рајски врт на бачком чернозему

Врбас – На излазу из Равног Села код Врбаса, у правцу Деспотова, покрај пута, с десне стране, бајковит призор. Пространо ограђено травнато двориште од око пола хектара, са преко 300 биљних врста – цвећа, украсног шибља, жбунастог дрвећа, садница четинара, лишћара… Усред тог рајског врта ушушкана је и нова, типично равничарска кућа, приземљуша с тремом, пројектована у „салашарском” стилу. Посебну драж овом ремек-делу пејзажне архитектуре даје и језерце од стотинак квадрата с коритом обложеним каменом, у коме је скоро педесет врста риба и разноврсних водених биљака, међу којима је и неколико примерака изузетно ретких у овом подручју.

То је својеврсна задужбина Владимира Степанова, универзалног неимара, сликара и естете, еколога, хуманисте, спортисте, човека посвећеног неговању културе здравог живљења. Пре него што је осмислио овај амбијент, који назива „сликом без рама“, за коју му је као платно послужила парцела бачког чернозема, пажњу шире јавности привлачио је као градитељ и власник монументалне ветрењаче, такође у Равном Селу, и то на некадашњој депонији смећа, чији је околиш оплеменио живописом најразноврснијег цвећа и украсног шибља. Желео је, вели, да тако, у војвођанску равницу пренесе део карактеристичног пејзажа Холандије, у којој је дуго живео и радио.

– Вишегодишњи боравак у „земљи лала” и дружење са тамошњим светом пробудило је у мени осећања уживања у цвећу и зеленилу, уопште према лепотама природе и традиционалној архитектури. Тамо сам усавршавао и сликарство, којим сам почео да се бавим још у раној младости, па стечена искуства, ево, сада примењујем и у родном селу. Жао ми је што сам морао да отуђим ветрењачу, која је са уређеним вртом и данас својеврсна атракција, мада већ поприлично запуштена. Али, мој стваралачки дух није мировао, па сам се поново прихватио градитељског посла, с намером да опет направим нешто што није свакидашње у овом крају, себи простор за уживање и уметнички рад, а другима да упутим поруку да се што је могуће више и чешће враћају природи, да оплемењују свој животни простор – објашњава Владимир Степанов пориве због којих се упушта у овакве подухвате, и наговештава да ће ускоро, такође, на свом имању на месту једне старе и оронуле грађевине, подићи нову, под чијим кровом ће се наћи простор за ликовну галерију, за сталну изложбену колекцију старина и за атеље.

Наш саговорник брижно негује своје имање, стално га освежава новим детаљима хортикултуре, с пуно љубави и преданости, а оно му – набраја – узвраћа непресушном свежином, зрачењем позитивне енергије, дарује га мирисном опојношћу, даје му нови подстрек и инспирацију. Са истом пажњом и прецизношћу, Владимир свакодневно одржава ову оазу здравља и лепоте, баш као и када се препушта чарима уметничког стваралаштва, сликајући у атељеу, смештеном и маштовито опремљеном у поткровљу своје нове куће. У минулих десетак година створио је, истиче, више од 1.500 слика (акварели и уља на платну), од којих многе красе ликовне галерије, станове његових пријатеља и родбине, или се налазе у приватним колекцијама широм Србије, па и у иностранству.