Срамотни епилог отмица ЦИА

После званичне реакције администрације САД – уочи минулог викенда одбијен је захтев немачких правосудних органа за изручење тринаест агената ЦИА оптужених да су у илегалним операцијама на тлу држава ЕУ киднаповали лица када би посумњали у њихову умешаност у ширење тероризма – политичари и удружења грађана широм континента дигли су се на ноге. Правосудна комуникација Берлина и Вашингтона, наводно до најситнијих детаља усклађена, жигосана је као "срамотно поравнавање интереса умешаних особа у отмице, зарад заштите налогодаваца киднапера". Примарни повод није било америчко одбијање захтева, већ реакција Берлина. Министар правосуђа Бригите Циприс и министар унутрашњих послова Волфганг Шојбле истакли су да случај не би требало да послужи као повод за погоршање односа са Вашингтоном.

Одговорни у Немачкој концентрисали су се, при том, на појединачни случај, како се каже, "наводне" отмице Немца либанског порекла Каледа ал Масрија. Жртва, до детаља реконструисане отмице ЦИА, Масри, проглашен је, у међувремену, психички лабилном особом. Његова сведочења су релативизована, као и остали тешко обориви докази. Ни речју није поменуто да је Масри био једна међу десетинама познатих жртава отмица ЦИА, и потоњег илегалног тамничења у тајним затворима, чија су рехабилитација и обештећење наложени резолуцијом Савета Европе донетом августа ове године.

Из шкртог извештавања немачких медија, и објективнијег приказа у италијанским средствима информисања, произишао је закључак – десило се очекивано. Одбијање немачке потернице за отмичарима у служби ЦИА образложен је законом САД који забрањује изручење америчких држављана страним земљама. САД су фебруара ове године одбиле и захтев италијанског правосуђа за изручење двадесетак агената ЦИА, који су киднаповали наводне терористе на Апенинском полуострву.

За разлику од "италијанског случаја", када је незаконито дејствовање агената ЦИА у Европи правдано општом опасношћу од терориста, у Вашингтону и у Берлину је званична аргументација усредсређена на случај "непоузданог" сведока Масрија.

Политичари под сумњом

Калед ал Масри киднапован је у јануару 2004. године на тлу Бивше Југословенске Републике Македоније, да би, потом, био пребачен специјалним авионом ЦИА у тајни амерички затвор у Авганистану. Сумњало се да је саучесник у припремама терористичких атентата Ал Каиде. Када је утврђено да је невин, и пуштен на слободу, јавност је сазнала да су Американци кривци, Немци – саучесници. Захваљујући ривалитету који владају међу немачким обавештајним службама, новинари су снабдевени информацијама које су потврдиле учешће и саучешће две стране. Као посебно отежавајућа околност, немачким обавештајцима је стављено на терет да су до детаља били информисани о отетом, о процесу тамничења, и о самим отмичарима.

"Обавештајне службе и њихови претпостављени, на службеном и на политичком нивоу, имали су могућности да покрену законске механизме у циљу заштите Масрија", истакла је група немачких новинара магазина "Штерн", која је чак дошла до имена и до адреса отмичара – посетила их је на сунчаној Флориди.

Пропусти надлежних су заташкани. Почетком овог пролећа и лета обелодањена је афера уништавања документације која би могла да терети политичаре претходне и садашње владе, пре свих, министра спољних послова – већ виђеног, будућег социјалдемократског кандидата за канцелара – Франка Валтера Штајнмајера. Његов претходник у министарству спољних послова Јошка Фишер и некадашњи шеф бивши канцелар Герхард Шредер такође су се обрели на листи.

Чудни стицаји околности

У насталој ситуацији Немачка се окренула тактици "двоструких потеза". Минхенском врховном јавном тужиоцу Кристијану Шмиту Зомерфелду дато је зелено светло за дизање потернице против киднапера. Са друге стране, јавно тужилаштво у Хамбургу покренуло је поступак против представника седме силе – због подстицаја на одавање државних тајни. Афера је кулминирала када су, уз три главно осумњичена актера – новинари "Штерна" Оливер Шрем, Ханс Мартин Тилак и Ули Раус – доспели на мету осам водећих дневних и недељних листова Немачке, најистакнутији коментатори и главни уредници...

Као конструктиван аргумент у датом периоду послужило је сазнање да је кључни сведок Масри – умно поремећен. Осумњичен је да је маја ове године подметнуо пожар у једној филијали супермаркета "Метро". Да ли је Масри био починилац, није непобитно утврђено. Судски лекари су, ипак, утврдили да је Масри психички оболео и наложили његов смештај у медицинску установу.

Није познато, да ли евентуално психичко обољење Масрија датира од раније или је последица третмана у тајним затворима ЦИА. То обољење спречило је Масрија да сведочи пред Саветом Европе уочи доношења резолуције о рехабилитацији и обештећењу жртава илегалних тамничења ЦИА.