Монаси на челу побуне

Према извештајима агенција
Мијанмар - Некадашња британска колонија Бурма - јуче је била на ногама. Више од стотину хиљада људи у свим већим градовима протестује против владајуће војне хунте, у демонстрацијама за које светске агенције тврде да су најмасовније у последње две деценије, односно, од 1988. године. Тадашњу побуну демократских снага, коју су иницирали студенти, генерали су у крви угушили (број жртава је процењен на 3.000), а предводница, добитница Нобелове награде за мир Аунг Сан Су Ћи, провела је скоро 12 година у затвору (од 2003. се налази у кућном притвору).
Овога пута, на челу отпора војном режиму су будистички монаси.
Након хапшења 13 опозиционих активиста, који су се у августу побунили против петоструког поскупљења горива, неколико стотина "светих људи", одевених у традиционалне смеђе одоре, повело је у септембру протестни марш на северозападу земље.

Њихов број је већ премашио 15.000, а свештеницима се сваки дан придружује све више грађана, у километарским колонама на улицама највећег града Јангона (некадашња престоница Бурме Рангун), Ситве, Мандалаја, Багоа... Протест је добио на снази и укључивањем познатих мијанмарских јавних личности из света филма, музике и позоришта, који су формирали Сангка комитет подршке свештеницима. "Монаси имају све више присталица, постају све одлучнији и храбрији, а њихови захтеви су све већи", рекао је Ројтерсу страни дипломата, који примећује да је генералима теже да се обрачунају са свештеницима, него са обичним грађанима.

Демонстранти су и јуче, као и сваког од протеклих недељу дана протеста, прошли испред седишта водеће опозиционе партије, Националне лиге за демократију (НЛД) на чијем је челу 62-годишња нобеловка Аунг Сан Су Ћи. Она се, како су пренеле агенције, у суботу накратко појавила на кућном прагу, и молила петнаестак минута са свештеницима. Након тога, бунтовницима су се придружили и чланови НЛД-а који су победили на парламентарним изборима 1990. године, али им никад није допуштено да учествују у власти.

У рукама демонстраната се могу видети натписи на којима се траже оставка генерала, ослобађање политичких затвореника, али и бољи услови живота у овој сиромашној држави на југоистоку Азије, где већина од 53 милиона становника живи са мање од 200 долара годишње, и у којој већ 45 година влада војна диктатура. Неке од парола упућене су властима Индије: док је Запад увео санкције војној хунти, влада у Делхију је са њом продубљивала односе, нарочито у области енергетике. И у индијској престоници јуче су осванули плакати на којима је, уочи најављене посете министра Мурлија Деоре Мијанмару, писало: "Хеј, Деора, не иди због бензина, иди због демократије" и "Индија, престани да помажеш војном режиму Бурме".

Демонстрације мијанмарских монаха против "злокобног војног деспотизма" добиле су подршку Уједињених нација, ЕУ и САД, али су истовремено забринуле суседе. "Надамо се да ће протест бити решен на миран начин", изјавио је Ројтерсу представник Министарства спољних послова Сингапура, једног од највећих страних инвеститора.

Британски амбасадор у Јангуну, Марк Кенинг, рекао је агенцији АФП да се прибојава оштре реакције власти, док је национални саветник "Хјуман рајтс воча" приметио да је ситуација осетљива, али да га охрабрује чињеница да је протест све масовнији, и да хунта није реаговала чак ни на заједничку молитву 2.000 монаха са "иконом мијанмарског демократског отпора" Аунг Сан Су Ћи. Крхка, али несаломива, она је непремостива "кост у грлу" најјаче личности војне хунте: 73-годишњи генерал Тан Шве толико је, кажу, мрзи, да не дозвољава да њено име буде уопште поменуто у његовом присуству.

Светски медији, иначе, очекују да би генерали, на предстојећем кварталном састанку у новој мијанмарској престоници Најпидау, требало да одлуче да ли да се обрачунају са свештеницима који предводе протест, или да их пусте да на миру марширају у неколико већих градова широм земље. У оба случаја, међутим, ризикују да демонстрације захвате целу земљу.