Милићев: Хапшен сам пре одласка у Турску

Марко Милићев, осумњичен да је возио „мини-кантримен” који је 25. јула на Бранковом мосту ударио Луку Јовановића који је касније преминуо од задобијених повреда, потврдио је јуче пред судијом за претходни поступак да је хапшен 7. августа после чега је саслушаван чак пет сати у Полицијској управи за град Београд.

– По изласку сам питао инспекторе имам ли неких ограничења што се тиче кретања. Речено ми је да их, за сада, нема – рекао је Милићев судији за претходни поступак.

После ове изјаве, која је уједно била једино што је Милићев јуче изјавио, тужилац му је поставио још четири питања, на која осумњичени није желео да одговара. Заменика трећег основног јавног тужиоца у Београду, који води поступак против возача „кантримена”, занимало је да ли Милићев зна зашто су га припадници Трећег одељења Управе криминалистичке полиције хапсили поменутог дана, да ли се налазио у Кини, због чега, код кога и како је дошао тамо, као и колико је времена провео у овој азијској земљи. Последње питање тужиоца, односило се на предмет извршења кривичног дела, односно „мини-кантримен”, па је осумњиченог Милићева питао где се аутомобил сада налази и да ли је „он био у поседу возила”.

По завршетку испитивања које је трајало 40 минута, судија је донео решење о одређивању притвора, па је Милићев враћен у притворску јединицу београдског Окружног затвора у коју је смештен по депортацији из Кине.

Оваквим изјашњењем Милићева, потврђено је раније писање „Политике” да је он хапшен само неколико дана пре него што је побегао у Турску у близини бензинске пумпе „Слап” у београдском насељу Душановац.

Да се није било речи о рутинској контроли сведочи и податак да је „ауди ТТ” у ком је Милићев био, заустављен у класичној полицијској „сачекуши” коју су направила два полицијска возила. Милићев је пуштен неколико сати касније јер је одбио да одговара на питања у вези са несрећом 25. јула на Бранковом мосту и полиграфско тестирање. Том приликом је испитиван и о једном припаднику саобраћајне полиција и разговорима које је имао са њима, а одузет му је и мобилни телефон.

Као разлог пуштања Милићева, „Политикин” извор близак истрази, наводи да полиција није имала доказе због којих би га задржала у притвору: – Полиција је имала извесна оперативна сазнања, али не и доказе да је Милићев учествовао у догађају на Бранковом мосту. Зато је он пуштен.

И, после депортације Милићева из Кине, поставља се питање зашто су српски истражни органи за њим расписали потерницу за трговину наркотицима, а не за тешко дело против безбедности саобраћаја за шта се сумњичи. Његово хапшење због недозвољене трговине дрогом изазвало је право „опсадно стање” у Кини, па је Милићев сатима кинеским истражним органима објашњавао да га његова земља, заправо, потражује због саобраћајне несреће. Он је, како наводи „Политикин” извор, молио кинеске истражне органе да провере његове тврдње јер се бојао да ће га у овој земљи стрељати јер тамошњи закон тако прописује.

– Потерница је расписана због сумње да је Милићев починио кривично дело из члана 246 Кривичног закона, односно да је неовлашћено производио и стављао у промет дроге за које је, у зависности од става за који се окривљени терети, запрећена затворска казна од шест месеци до 12 година. Значи, реч је о много „озбиљнијем” делу од тешког дела против безбедности јавног саобраћаја. Зашто је и како дошло до овога, тешко је поуздано рећи, али се са правом може поставити питање колико би се ангажовала полиција у било којој земљи за нехатно дело какво је оно за шта се Милићев сумњичи и за шта се води скраћени поступак – наводи „Политикин” саговорник.

Мирослава Дерикоњић

-----------------------------------------------------------

Осуђиван пет пута

Иако су га поједини медији означавали као нарко-дилера, Милићев нема ниједну кривичну пријаву која га терети за ово дело, нити се против њега икада водио поступак због тога. Како „Политика” сазнаје, он је до сада осуђиван чак пет пута, од чега једном у иностранству.

– Пред домаћим правосудним органима, Милићев је 2002. године осуђен на три и по године затвора због покушаја убиства. Током 2004. осуђиван је чак три пута. Два пута су му изрицане условне осуде због изазивања опште опасности и крађе, док је због фалсификовања исправе осуђен на ефективну казну затвора од пет месеци. Последњи пут осуђен је пред судом у Штутгарту на две године и два месеца због крађе – наводи „Политикин” саговорник.

-----------------------------------------------------------

„Наногице” за девојке из „кантримена”

Треће основно тужилаштво, како „Политика” сазнаје, понудило је Бојани Петровић, Тамари Богдановић, Милици Новаковић и Дани Маневски, потписивање споразума о признању кривице. Петровићевој је понуђена казна од шест месеци кућног притвора, док је осталим девојкама понуђена казна од седам месеци кућног притвора уз електронски надзор.

– Тужилаштво је осумњиченима понудило склапање споразума о признању кривице јер су својим исказима много допринели реконструкцији самог догађаја, као и зато што су потврдили да је Милићев управљао „мини-кантрименом” када је возило ударило у Луку Јовановића. Међутим, договор још није постигнут – наводи „Политикин” извор.

-----------------------------------------------------------

Ко је адвокат Милићева

Уместо Милорада Константиновића, који је Милићеву додељен за браниоца по службеној дужности, возач „кантримена” је за изабраног адвоката ангажовао Дејана Ћасића из Београда. По медијима се писало да је Милићев одмах после несреће на Бранковом мосту саучесницима дао број телефона овог адвоката.

Он је до сада заступао окривљене у многим медијски актуелним предметима, али је ретко када желео јавно да иступа. Био је у адвокатском тиму Иље Горјачева, вође руске десничарске организације „Руски образ” који је 9. маја ухапшен у Србији по међународној потерници коју је за њим расписала Руска Федерација, заступао је оштећена путарска предузећа у поступку против Мирослава Мишковића, и другим поступцима који су се пред Специјалним судом водили против оптужених за трговину наркотицима и убиства.

У телефонском разговору, Ћасић је за „Политику” рекао да не жели да даје никакву изјаву, „нити има сврхе да било шта говори с обзиром на то да се у медијима осумњичени за кривично дело против безбедности јавног саобраћаја назива убицом”.

– Коме оволика медијска пажња око овог догађаја иде у прилог. Када новинари буду имали минимум објективности и професионализма у извештавању о оваквим догађајима, можда ћу и дати изјаву – рекао је адвокат Ћасић.