Убијена три монаха

Најмање пет особа, међу којима тројица будистичких монаха, убијено је  јуче у Мјанмару (бивша Бурма), а 17 рањено у сукобу са снагама безбедности које је владајућа војна хунта послала да се обрачунају са учесницима антирежимских демонстрација у Јангону, највећем граду и некадашњој престоници (под именом Рангун) ове азијске државе. Како извештавају светске агенције, преносећи изјаву неименованог мјанмарског званичника, један свештеник је страдао од метка у покушају да разоружа војника, док су остала двојица претучена на смрт у близини чувене пагоде Шведагон, главног места окупљања монаха који предводе најмасовнији протест у Мјанмару у последњих 20 година (демократску побуну 1988. године, предвођену студентима, хунта је угушила у крви).

У покушају да растерају јангонске демонстранте, којих је по речима очевидаца било око 10.000, војска и полиција су прво пуцали у ваздух, затим испалили сузавац, а онда – први пут откако траје ова вишенедељна побуна – применили и силу. Цивили су формирали "живи штит" око свештеника, упркос њиховом апелу да остану по страни, али нису успели да их сасвим заштите.

Око 200 "светих људи" јуче је ухапшено, не пристајући да се повуче са улица у мирном протестном маршу против диктатуре генерала, који већ 45 година држе власт у овој осиромашеној, корумпираној држави (у ствари, са највишим нивоом корупције међу државним чиновницима и политичарима, како показује управо објављени извештај организације "Транспаренси интернешенел", који обухвата 180 земаља и територија). Генерале је посебно изнервирало то што побуњени монаси и грађани, који им се свакодневно придружују у све већем броју, у својим протестним шетњама редовно пролазе поред зграде где је већ годинама у кућном притвору заточена предводница ранијих антирежимских демонстрација, добитница Нобелове награде за мир, чувена Аунг Сан Су Ћи.

Развој ситуације у Мјанмару забринуо је светске лидере, који желе да избегну понављање сценарија од пре две деценије, кад је у обрачуну са демонстрантима војска побила 3.000 грађана. Европска унија позвала је хунту да не користи силу против демонстраната, већ да покуша да проблем реши преговорима. "ЕУ за сада не размишља о проширивању санкција према режиму у Мјанмару", рекао је портпарол Европске комисије Амадеу Алтафај Тардио, додуше пре него што су пале прве жртве. Високи комесар ЕУ за безбедносну и спољну политику Хавијер Солана, који борави у Њујорку на заседању Генералне скупштине УН, позвао је владу Мјанмара да покаже "опипљив напредак" у тражењу политичког дијалога са опозицијом и ослободи политичке затворенике, укључујући и нобеловку Аунг Сан Су Ћи.  Британски премијер Гордон Браун затражио је јуче од Савета безбедности УН да размотри догађаје у Мјанмару и што пре упути тамо свог представника. "Надам се да ће то учинити већ данас", изјавио је Браун новинарима на скупу своје Лабуристичке партије. Бернар Кушнер, министар спољних послова Француске, која председава Саветом безбедности УН, најавио је да ће консултације у Савету безбедности за исто вече.

Оштре критике упућене су мјанмарским властима и из САД. Вашингтон је затражио од војне хунте да "поштује људска права и омогући мирну демократску транзицију", али није јавно осудио примену насиља. Портпарол Беле куће за националну безбедност је, додуше, рекао да ће то бити учињено кад жртве буду и званично потврђене. Тада ће, како се очекује, председник САД Џорџ Буш да објави додатне санкције против Мјанмара, које би требало још ефикасније да изолују чланове хунте и оне који им финансијски помажу.

Руско Министарство иностраних послова јуче је издало саопштење да су догађаји у Мјанмару "унутрашња ствар те земље" и да Русија сматра "контрапродуктивним покушаје да се они искористе ради спољних притисака или мешања у послове те суверене државе". Званична Москва је изразила очекивање да ће у најскорије време ситуација у Мјанмару бити нормализована.

Протести у Мјанмару су, иначе, започели још 19. августа, као покрет против "економског деспотизма", пошто је влада изненада повећала цену горива за 500 одсто, изазвавши тиме драстичан пораст животних трошкова. Након хапшења лидера опозиције који су повели протест, на чело демонстрација су пре неколико дана стали будистички монаси. Поред економских и социјалних захтева, међу учесницима су се све чешће чули политички, од ослобађања Су Ћи и других политичких затвореника и покретања процеса националног помирења, до укидања војне диктатуре и расписивања слободних избора. Аунг Сан Су Ћи је у протеклих 18 година скоро 12 провела у притвору, након што је њена Национална лига за демократију убедљиво победила на парламентарним изборима 1990, а војни режим одбио да преда власт.