Десет нај мечева Боре Станковића

Почасни генерални секретар Светске кошаркашке федерације (ФИБА) Борислав Станковић, који у својој 90. години прати Мундобаскет у Мадриду, играо је на Првом шампионату света 1950. и присуствовао свим осталим првенствима осим оном у Рио де Жанеиру 1959. Љубазно се одазвао на молбу „Политике” да одабере 10 најзанимљивијих утакмица наше репрезентације на којима је био (или их је играо), уз напомену да је сигуран да има још важних мечева, али да је тешко сетити се свих...

22. 10. 1950 (Буенос Аирес): Југославија – Перу 27:33. Први меч у историји светских шампионата, стрелац првог коша Небојша Поповић (1:0 за нас с линије слободних бацања). Станковић постигао шест поена, други стрелац тима после Лоција (14). Били смо последњи, десети.

16. 5. 1963 (Рио де Жанеиро): Југославија – САД 75:73. Прва наша победа против Американаца (у финалној групи). Девет дана касније, у мечу који је одлучивао о сребрној медаљи, савладали смо СССР са 69:67 (такође прва победа против совјетске селекције).

23. 5. 1970 (Љубљана): Југославија – САД 70:63. Меч који нам је донео прву златну медаљу на светским шампионатима (није било финале, тада је у финалној групи играо свако са сваким).

9. 7. 1974. (Сан Хуан): Југославија – СССР 82:79 (у финалној групи). Четири дана касније изгубили смо од селекције САД са 91:88 и завршили на другом месту. То је био јединствен случај да се шампион одлучи на основу кош-разлике (три најбоље екипе имале скор 6-1, први СССР, друга Југославија, треће САД).

14. 10. 1978 (Манила): Југославија – СССР 82:81 (73:73). Први пут једно финале одлучено после продужетка. То се поновило још само једном, 2002. године, кад је Југославија савладала Аргентину.

28. 8. 1982 (Кали): Југославија – Шпанија 119:117. Сусрет за бронзано одличје. Највећи број поена на једној нашој утакмици и рекорд кад је реч о мечевима који су одлучивали о медаљи на мундобаскетима.

17. 7. 1986 (Мадрид): Југославија – СССР 90:91 после продужетка (85:85). Утакмица која је одлучивала ко ће у финале. Минут и 27 секунди пре краја водили смо са девет поена разлике (85:76). Противник са три тројке изједначио, последњу дао Валтерс мало пре звука сирене. У мечу за бронзу савладали смо Бразил са 117:91.

17. 8. 1990 (Буенос Аирес): Југославија – САД 99:91. Јесте био меч у групи, али је незабораван, јер смо победили Американце са одличним тренером (Крижевски их је и тада водио) и играчима који су куцали на врата НБА (Морнинг, Андерсон, Лејтнер, Гетлинг...). У финалу смо с лакоћом савладали Совјетски Савез (92:75).

8. 9. 2002 (Индијанаполис): Југославија – Аргентина 84:77 (75:75). Наша последња, пета титула (по томе смо рекордери). Друго финале мундобаскета решено после продужетка, наш тим губио са осам поена разлике (74:66) нешто више од два и по минута пре краја. Бора Станковић посебно памти кратак разговор на победничком постољу с нашим селектором Светиславом Пешићем: „Реако сам му хвала ти Кари, а он узвратио – Не, мени, хвала Вама! Испраћен тим речима Станковић је отишао с места генералног секретара Фибе (на њеном челу од 1976. до 2002). Са тог шампионата незаборавна је и победа против америчког тима (састављеног од НБА играча) који смо избацили у четвртфиналу (81:77).

11. 9. 2010 (Истанбул): Србија – Турска 82:83. Полуфинале које је 0,5 секунди пре краја решио Тунчери. Чинило се да после поготка Величковића, 4,3 секунда пре краја, имамо финале у џепу. Иако се наш тим жалио да је Тунчери нагазио аут-линију (касније то потврдио и видео-снимак), Станковић каже да на то не треба гледати тако: „У питању је само лоша спортска срећа. Одиграли смо одлично целу утакмицу, осим последњих пар секунди”. У дуелу за бронзу изгубили смо од Литваније.