Deset naj mečeva Bore Stankovića

Počasni generalni sekretar Svetske košarkaške federacije (FIBA) Borislav Stanković, koji u svojoj 90. godini prati Mundobasket u Madridu, igrao je na Prvom šampionatu sveta 1950. i prisustvovao svim ostalim prvenstvima osim onom u Rio de Žaneiru 1959. Ljubazno se odazvao na molbu „Politike” da odabere 10 najzanimljivijih utakmica naše reprezentacije na kojima je bio (ili ih je igrao), uz napomenu da je siguran da ima još važnih mečeva, ali da je teško setiti se svih...

22. 10. 1950 (Buenos Aires): Jugoslavija – Peru 27:33. Prvi meč u istoriji svetskih šampionata, strelac prvog koša Nebojša Popović (1:0 za nas s linije slobodnih bacanja). Stanković postigao šest poena, drugi strelac tima posle Locija (14). Bili smo poslednji, deseti.

16. 5. 1963 (Rio de Žaneiro): Jugoslavija – SAD 75:73. Prva naša pobeda protiv Amerikanaca (u finalnoj grupi). Devet dana kasnije, u meču koji je odlučivao o srebrnoj medalji, savladali smo SSSR sa 69:67 (takođe prva pobeda protiv sovjetske selekcije).

23. 5. 1970 (Ljubljana): Jugoslavija – SAD 70:63. Meč koji nam je doneo prvu zlatnu medalju na svetskim šampionatima (nije bilo finale, tada je u finalnoj grupi igrao svako sa svakim).

9. 7. 1974. (San Huan): Jugoslavija – SSSR 82:79 (u finalnoj grupi). Četiri dana kasnije izgubili smo od selekcije SAD sa 91:88 i završili na drugom mestu. To je bio jedinstven slučaj da se šampion odluči na osnovu koš-razlike (tri najbolje ekipe imale skor 6-1, prvi SSSR, druga Jugoslavija, treće SAD).

14. 10. 1978 (Manila): Jugoslavija – SSSR 82:81 (73:73). Prvi put jedno finale odlučeno posle produžetka. To se ponovilo još samo jednom, 2002. godine, kad je Jugoslavija savladala Argentinu.

28. 8. 1982 (Kali): Jugoslavija – Španija 119:117. Susret za bronzano odličje. Najveći broj poena na jednoj našoj utakmici i rekord kad je reč o mečevima koji su odlučivali o medalji na mundobasketima.

17. 7. 1986 (Madrid): Jugoslavija – SSSR 90:91 posle produžetka (85:85). Utakmica koja je odlučivala ko će u finale. Minut i 27 sekundi pre kraja vodili smo sa devet poena razlike (85:76). Protivnik sa tri trojke izjednačio, poslednju dao Valters malo pre zvuka sirene. U meču za bronzu savladali smo Brazil sa 117:91.

17. 8. 1990 (Buenos Aires): Jugoslavija – SAD 99:91. Jeste bio meč u grupi, ali je nezaboravan, jer smo pobedili Amerikance sa odličnim trenerom (Križevski ih je i tada vodio) i igračima koji su kucali na vrata NBA (Morning, Anderson, Lejtner, Getling...). U finalu smo s lakoćom savladali Sovjetski Savez (92:75).

8. 9. 2002 (Indijanapolis): Jugoslavija – Argentina 84:77 (75:75). Naša poslednja, peta titula (po tome smo rekorderi). Drugo finale mundobasketa rešeno posle produžetka, naš tim gubio sa osam poena razlike (74:66) nešto više od dva i po minuta pre kraja. Bora Stanković posebno pamti kratak razgovor na pobedničkom postolju s našim selektorom Svetislavom Pešićem: „Reako sam mu hvala ti Kari, a on uzvratio – Ne, meni, hvala Vama! Ispraćen tim rečima Stanković je otišao s mesta generalnog sekretara Fibe (na njenom čelu od 1976. do 2002). Sa tog šampionata nezaboravna je i pobeda protiv američkog tima (sastavljenog od NBA igrača) koji smo izbacili u četvrtfinalu (81:77).

11. 9. 2010 (Istanbul): Srbija – Turska 82:83. Polufinale koje je 0,5 sekundi pre kraja rešio Tunčeri. Činilo se da posle pogotka Veličkovića, 4,3 sekunda pre kraja, imamo finale u džepu. Iako se naš tim žalio da je Tunčeri nagazio aut-liniju (kasnije to potvrdio i video-snimak), Stanković kaže da na to ne treba gledati tako: „U pitanju je samo loša sportska sreća. Odigrali smo odlično celu utakmicu, osim poslednjih par sekundi”. U duelu za bronzu izgubili smo od Litvanije.