Злоупотреба права

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 21. септембра - Покушавајући да се домогну одбеглих хашких оптуженика, међународна заједница и власти у Босни и Херцеговини посежу за свакојаким средствима - од стављања на такозвану "црну листу" Европске уније, преко претреса њихових станова и хапшења без икаквог налога од стране Сфора, до блокаде рачуна осумњиченима за наводно помагање Радовану Караџићу, Ратку Младићу, Стојану Жупљанину и Горану Хаџићу да избегну хапшење и изручивање Хашком трибуналу.

Права хајка на наводне помагаче хашких оптуженика почела је у марту 2003. године, када је бивши одлуком тадашњег високог представника међународне заједнице Педија Ешдауна променио законе о Агенцији за банкарство, банкама у Републици Српској и Федерацији БиХ и Закон о пословању Централне банке БиХ. Све те промене образложио је стварањем услова за блокаду рачуна контроверзног бизнисмена Момчила Мандића и бившег председника Скупштине града Источно Сарајево Милована Бјелице.

Да буду избрисани са "црне листе" и да им рачуни буду деблокирани, Мандићу, Бјелици и бившем председнику Републике Српске и члану Председништва БиХ Мирку Шаровићу није помогла ни правоснажна пресуда Суда БиХ. У процесу вођеном против њих, који је завршен летос, Мандић је ослобођен оптужбе да је помагао хашким оптуженицима. Шаровићу и Бјелици није ни суђено за ово дело, јер је судско веће, којем је председавао Салем Мисо, одбацило тај део оптужнице. Суд је, наиме, заузео став да одлуке високог представника - онакве какве су - не садрже довољно доказа на основу којих би се Шаровићу и Бјелици могло судити као помагачима оптуженима за ратне злочине.

Међу онима којима су блокирани рачуни и забрањен улазак у земље Европске уније је и бивши министар финансија Републике Српске Миленко Врачар. Њему су рачуни блокирани у јулу 2003. а ова одлука је оснажена у мају ове године. У републичком "Службеном гласнику" објављен је списак блокираних рачуна "правних и физичких лица по налозима високих представника и решења Суда БиХ". "Затражио сам објашњење од председнице Суда БиХ Медџиде Кресо и она ми је одговорила да овај суд није донео решење којим се блокирају моји рачуни у банкама. С друге стране, банке су ми послале дописе да је моје рачуне блокирала Агенција за банкарство која ме је, пак, обавестила да су ми рачуне блокирале банке. Дакле, једино је извесно да су ми рачуни блокирани", рекао је за наш лист Врачар.

Он подсећа да је у априлу прошле године усвојен Закон о примени одређених привремених мера ради ефикасног спровођења мандата Хашког трибунала те других међународних рестриктивних мера. "Ако неко сматра да сам се огрешио о закон, онда је требало да поступи према њему и да се, приликом изрицања мера, позове на његове одредбе", упозорава наш саговорник.

Бањалучки адвокат Зоран Малешевић нам је рекао да су поједине одлуке високих представника, као што су оне којима су неки људи стављени на "црну листу" и блокирани им рачуни, у колизији са Европском конвенцијом о основним људским правима и слободама. "До данас нико није осуђен за помагање хашким оптуженицима. А они који су били оптужени правоснажно су ослобођени одговорности. Упркос томе, сви су остали под различитим видом санкција. У њиховом случају реч је о дискриминацији и широкој злоупотреби права, које забрањује Европска конвенција о основним људским правима и слободама. Једини излаз за ова лица је да правду потраже пред Европским судом за људска права у Стразбуру", казао је Малешевић.

Посебно поглавље у потери за хашким оптуженицима јесте вишегодишња пракса међународних мировних снага у БиХ - хапшења без налога и вишедневна, па чак и вишенедељна држања у притвору њихових наводних помагача. Ниједно од тих лица није предато на даљи поступак Суду БиХ, нити је против иког од њих поднесена кривична пријава. С тим у вези, адвокат из Источног Сарајева Вељко Ћивша је својевремено упозорио да Статутом Хашког трибунала није прописано кривично дело помагања оптуженима за ратне злочине, па Сфор у тим случајевима није могао да делује као орган овог суда и на основу његових налога.