Можете ли да замислите...

Од нашег сталног дописника
Њујорк, септембра – Нисам могао ни да замислим да у Уједињеним нацијама постоји тако неуређена просторија за рад новинара – чудио се придошли новинар, дебитант у палати на Ист Риверу. Каже да та мала одаја, са десетак компјутера од којих половина не ради, на другом спрату "глобалног солитера" није "ни принети" неком од прес-центара које је виђао по земљама које донедавно "такорећи нису ни знале за Интернет".
За текуће 62. годишње заседање Генералне скупштине, додуше, издвојена је велика сала за рад представника медија, али у њој нису били инсталирани компјутери, тако да су њене услуге могли да користе само репортери са сопственим лаптоповима. Поменути, неопремљени, придошлица вратио се, стога, кад се најмање надао старим, већ готово потиснутим извештачким алатима као што су – оловка и бележница...

И гладац и јадац

УН су ти огледало света, а свет је "и гладац и јадац" – покушао је један од ветерана да смањи згранутост новајлије. Да "јадац" постоји и кад се не види, уверавало је и јако обезбеђење, које је зграду светске организације опасало барикадама а изнутра ојачало и истренираним псима, као да "њушкала" у њој већ нема напретек. Амбијент "квартног ванредног стања" ублажавала је донекле – љубазност њујоршких плаваца, у чије је редове недавно примљена и нова генерација, у којој су четвртину чинили имигранти, међу којима је било и дошљака из Србије и других делова бивше Југославије.

Унутар УН – по салама, ходницима, канцеларијама и ресторанима – врвело је од политичке елите. Познати су вам били, чак, многи које нисте упознали. Али, дешавало се и да се варају они који мисле да су свима познати. "Очи света", како се то каже, биле су у четвртак уперене ка министарском скупу Контакт групе за Косово. Испред сале, где се састанак одржавао, сјатило се мноштво новинара. Лако су препознавали Кондолизу Рајс, Сергеја Лаврова и друге спољне актере балканске драме.

По завршетку седнице, пред репортерима се појавио елегантни млађи мушкарац, почео да прича и обратио им се са: "Имате ли неко питање". Имам ја – узвикнула је једна колегиница и упитала: "А ко сте Ви?"

Успела је да изненади говорника, који је очекивао "шкакљива" питања, али није могао да замисли да ће му пристићи једно толико неугодно да се осети као анонимус. Уз смех присутних, прозборио је: "Ја сам Дејвид Милибанд, министар иностраних послова Велике Британије". На тој дужности је однедавно, али је веровао да с таквом функцијом аутоматски долази и глобално чувење...

Одузимање као увећање

Само дан пред састанак Контакт групе, догодила се још једна непредвидљивост "у вези с Балканом". Албански премијер Сали Бериша је с пленарне говорнице сугерисао да земља којој прети смањење заправо хоће да се повећа. Оптужио је Београд да је одбацио "Ахтисаријев план", који предвиђа отцепљење Космета од Србије, зато што је опседнут "сабластима велике Србије". Мора бити да је понеког и збунио таквом рачуницом, по којој је одузимање сабирање, и да смањивање говори о увећању.

Делегација Србије није хтела да се осврће на такву врсту "магије", већ је критиковала само суштину Беришиног говора – подршку независности Косова. "Заговарајући независност Косова и Метохије, покрајине Републике Србије, премијер Албаније је отворено позвао на кршење територијалног интегритета и суверенитета чланице Уједињених нација и суседне земље... Такав став је и кршење основних принципа УН и свих њихових одлука о Косову и Метохији" – истакнуто је у реплици коју је прочитао министар спољних послова Вук Јеремић.

У том протесту Србије сви државници се позивају да "само замисле" како би било да од суседа њихових земаља чују тако нешто и какав би изгледао свет кад би кренуо примером албанског премијера. Само пробајте то да замислите – често се чуло и од других говорника, који су настојали да укажу како непријатности које доживљавају њихове земље могу да задесе и друге, да сваки, па и наизглед мали "случај" може битно да утиче на такорећи цео свет.

Балкан је као УН у малом – оценио је македонски дипломата и интернационални бизнисмен Срђан Керим, кад је летос изабран за председавајућег Генералне скупштине. Такорећи на старту у новој дужности, доживео је деликатан изазов "у вези" с реченим. Грчка му је званично замерила што је, најављујући говор председника своје државе, рекао да се та држава зове Македонија иако је она у регистру УН заведена као Бивша Југословенска Република Македонија.

Вагање позиција

"Мисли глобално а делуј локално", начело је које, ето, може да дође у сукоб с начелом које примењују поједине велике силе "мисли локално а делуј глобално". У широком међупростору између те две растегнутости нашли су се многи, при чему су Хрватска и Чешка постале једна другој – конкуренти.

Обе су кандидати за једно од 10 места несталних чланова Савета безбедности. Не помињући директно то ривалство, чешки председник Вацлав Клаус је с говорнице Генералне скупштине као квалитет своје земље истакао и то да је она учествовала у разним мировним мисијама па и на Балкану, као и да је своју посвећеност ненасилном решавању спорова показала и приликом мирног распада Чехословачке 1992. године.

Тим поводом је, прочуло се, хрватски председник Стјепан Месић хитно променио део свог већ сачињеног говора, како његовој земљи не би било узето као мана то што је део насилно разбијене СФРЈ. У "лобирању за кандидатуру Хрватске", како је навео, рекао је да "наша дела говоре уместо наших речи" па је у дела убројао "успешну борбу за националну самосталност, упркос наметнутом рату, завршетак те борбе на миран начин, управо у сарадњи са УН..., грађење добрих односа са свим суседима, укључујући и оне с којима смо били у рату".

Вагање позиција следи. Борба за мир је непрестана не само у УН него и у околини на Менхетну. На раскрсници Друге авеније и 42. улице, на низбрдици ка палати УН, постављена су два десетотонца, напуњена песком, као барикада. И – као један од одговора на питање: можете ли да замислите да...