Људи на усијаном крову

Уочи грејне сезоне време је не само да се набави довољно горива већ и да се провере гасне инсталације, ложишта и димњаци. Јер, ако се буде чекао последњи час, неће бити довољно димничара да опслуже све клијенте.

Тако бар произлази из онога што се могло чути на Европском конгресу димничара, који је недавно први пут одржан у Србији. У Београду су се окупили гости из неколико европских држава, чланови Европске федерације димничара, као и представници нашег струковног удружења, Привредне коморе и републичке владе. А чуло се да се у стамбеним објектима у последње три године догодило близу три хиљаде пожара чији је узрок пожар у димњаку са процењеном штетом од близу 150 милиона динара. Како је изнео Петар Марић, начелник Сектора за ванредне ситуације, уистом периоду било је око петсто пожара у угоститељским објектима, а штета је већа од 14 милиона динара. Узевши у обзир да годишње у Србији у пожарима живот изгуби око 80 људи, а да је још око 300 повређених уз истовремено висок удео пожара који се примарно јављају у димњацима, може се закључити да су пожари у димњацима узрочници знатног броја људских жртава и повреда као и знатне материјалне штете која услед њиховог дејства настаје на објектима.

Док код нас још много тога шкрипи и у „систему”, код Немаца „се зна”. Тамо су димничари строжи од полицајаца, димничар може и сваку кућу да затвори ако оцени да грејање није наштимовано како треба, сведоче наши људи који раде у овој земљи. Било да је у питању систем загревања на гас, било на фосилна горива мајстори овог профила прегледају све вентиле, котлове, цеви и воде рачуна о свакој ситници тако да је у овој земљи број пожара и смртних случајева сведен на минимум.

У другим европским земљама није баш тако, а код нас надлежни се углавном жале на лошу законску регулативу, непостојање правилника о раду и мањак димничара. У Србији, кажу, има свега 350 димничара на милион и по домаћинстава која користе чврсто гориво, што је велики раскорак, тврде и закључују да ће овако бити док држава на уреди ову област, и док не створи услове за повећање броја људи овог занимања за које се одувек веровало да доносе срећу. Једно од предања потиче из 16. века.

Наиме, док је куљао дим из запушеног камина у дворцу једне енглеске леди, претио је да уништи најављени велелепни бал. Димничари које је ова дама дочекала речима „ево моје среће“ за тили час су очистили камин, па су заједно са аристократама уживали у забави. Има више легенди како је настало ово веровање, али основни разлог није у легенди већ у користи за људе, својим четкама и куглама поправљали су димњаке и ложишта и штитили домове од ватре и пожара, а знамо да су куће када је настало ово веровање махом грађене од дрвета.

Иако су доносили срећу, хроничари кажу да су се ове занатлије вековима мучиле, били су потцењивани, нарочито у почецима овог занимања. Овим послом су се бавили мали, ситни и окретни људи, а некад су чак и децу везивали и спуштали у оџак да чисте, а живину везивали за ноге да маше крилима и отера чађ.

– Данас димничари имају гомилу електронских уређаја да добро наштимају продукте сагоревања, од сонди за мерење димних гасова до сензора за промају. Њихов посао више није само да прочисте димњак, или оџак како се то још каже, већ највише посла имају у кућама где је грејање на гас. То је потенцијално најопаснији вид грејања, па зато треба највише бити опрезан. Димничар у 21. веку користи најмодернију апаратуру и опрему, он је и контролор и инспектор, обавља велики број сервисних радова, укључујући и мерења загађења ваздуха. То је данас потпуно другачије од оне представе коју имамо о димничарима из ранијих времена – истиче професор др Мартин Богнер са Машинског факултета. Он је прошле године поводом 150 година димничарства у Србији и првог конгреса који је одржан за овај јубилеј објавио књигу „О димничарству“ коју је писао заједно са Миланом Михајловићем, председником Удружења димничара Србије.  

Председник Михајловић наводи да у многим градовима не постоји ова служба, а озбиљан проблем је и недостатак образовног профила у школама. Удружење на чијем је челу написало је правилник о димничарској служби који још чека на усвајање.

– Својим радом димничарска служба утиче да се смањи  потрошња енергената и еколошко загађење. Посебно је важно да се димничарска служба у Србији уреди као и у земљама ЕУ. Тамо димничари не чисте само димњаке већ мере емисију штетних гасова и достављају податке локалној самоуправи – истиче инжењер Милан Михајловић.

Пре годину дана покренута је, под покровитељством МУП-а, и кампања „Друштво отпорно на пожар” у оквиру које се реализују активности изградње свести о важности ове области, као и сагледавања законске регулативе и израда адекватних техничких прописа неопходних за даљу изградњу система безбедности од пожара у Србији, у складу са ЕУ стандардима ове области.

Али у нашим приликама до тог циља није лако доћи. Велико оптерећење су бесправно и неквалитетно изграђени објекти и накнадне нелегалне и нестручне интервенције, у садејству са недостатком одржавања, које и даље представљају највеће ризике за појаву пожара уопште, па и пожара димњака. То је наслеђе које ће још дуго представљати опасност по наше људе и окружење.

------------------------------------------------------------------------

Знакови на које треба обратити пажњу  

Кад избије пожар у димњаку, заправо се упали чађ у димоводном каналу. Чађ је по саставу претежно чисти угљеник. Пожар димоводног канала сам по себи не представља опасност. Ако је димњак исправан и квалитетно направљен чађ у димњаку ће изгорети без последица, те ће димњак остати чист.

Највећа опасност код пожара димњака јесте његово ширење на околину. Код новијих зграда грађених претежно од армиранобетонских елемената опасност је минимална. Код старијих зграда, код којих су у градњи коришћени гориви материјали, нарочито дрво, у виду међуспратних и кровних конструкција, постоји велика опасност од преноса пожара изван димоводних канала на друге конструкције, што може резултирати пожарима врло великих размера и штета.

Пожар може да тиња у зиду, на запаљеној греди дуго, а без јасно видљивих знакова. Знакови на које би требало обратити пажњу након гашења димњака јесу ако се зид не хлади, ако се и даље осећа мирис дима, смеђе мрље у просторији близу димњака, пуцкетање у плафону. У таквим случајевима ваља отворити подне или плафонске конструкције и извадити запаљене греде.

Димњак се може употребљавати само за гориво за које је предвиђен. Не сме се користити исти димњак за ложишта на чврста и ложишта на гас, нити се на димњак предвиђен за ложишта једне врсте горива (нпр. плин) накнадно смеју прикључивати ложишта на чврста горива.

------------------------------------------------------------------------

Разбацивање енергије

Једна од карактеристика великог дела стамбеног и нестамбеног фонда у Србији јесте нерационално велика потрошња свих типова енергије, првенствено за грејање која износи 60 одсто укупне потрошње енергије.

• Средња потрошња енергије по квадратном метру у Србији је око 2,5 пута већа него у Европи.

• Потрошња енергије по јединици бруто друштвеног производа у Србији је три пута већа од просечне у свету.

• Емисија угљен-диоксида је најмање два пута већа од светског просека.

• Око 60  одсто популације користи дрво или лигнит као главни извор енергије за грејање, санитарну топлу воду и кување.

• Хроничне болести, укључујући и болести дисајних органа, директно су повезане са знатним загађењем унутрашњег простора.

• Смртност током зимских месеци је око 30 одсто већа од годишње просечне.

------------------------------------------------------------------------

Енергетске уштеде

Организована и професионална димничарска служба својим радом и редовним годишњим контролама и чишћењима димњака и ложишних уређаја доприноси уштеди од десет одсто енергената. Ово је податак до кога се дошло у земљама Европске уније где је димничарска служба са дугом традицијом. То значи да се организовањем стручне димничарске службе на целој територији Србије може уштедети око 130.000 кубних метара огревног дрвета, што је спасавање од сече око 1.300 хектара шуме сваке године. То је уштеда од десет милиона евра, само код чврстих горива. 

------------------------------------------------------------------------

Образовање

Потребно је уложити и више напора у адекватно образовање, осавремењавање програма и сертификацију стечених знања, као и у промовисање струке. Као илустративни пример: у Србији се школује само једно одељење техничара заштите од пожара (Ниш), а од јесени ће бити још једно (на мађарском језику, Темерин). Високо образовање постоји на струковном нивоу (Нови Сад и Земун) и на академском у Нишу и од пре три године на ФТН у НС школују се дипл/мастер инжењери заштите од катастрофалних догађаја и пожара. Додатним специфичним усавршавањем и сертификацијом требало би да се више баве и струковна удружења, истиче др Мирјана Лабан са факултета Техничких наука у Новом Саду.